Пунолетство ратних злочина у „Олуји”

Тог дана, 7. августа 1995. године, у време хрватске акције „Олуја”, током које је протерано око 250.000 Срба, а убијено или нестало око 1.600 људи, у Двору на Уни владао је прави хаос – непрегледна колона избеглица нашла се у граду око кога су вођене борбе, у покушају да пређу Уну и домогну се српских подручја у БиХ. У поподневним сатима у град је ушла хрватска војска и око 18 часова заробила већу групу цивила, међу којима су били Петар (1927) и Љубица (1925) Шашо из оближњег села Љесковац.

– Постоје сведоци тог догађаја. Мојим родитељима тада се губи сваки траг. Током каснијих година обављено је много ексхумација, има много неидентификованих посмртних остатака. Мислим да у Хрватској намерно опструишу процес идентификације, јер када би се утврдило ко су жртве, било би јасно да је реч о цивилима, па би се самим тим поставило и питање одговорности за ратне злочине – каже Владо Шашо, који већ 18 година трага за родитељима.

Акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. године. Дан касније, хрватска војска је ушла у Книн, због чега се 5. август у Хрватској обележава као Дан домовинске захвалности, док породице српских жртава истовремено обележавају годишњице страдања. Ова годишњица је, како је то приметио Чедомир Марић, председник Удружења жртава страдалих у „Олуји”, пунолетство туге породица несталих и њиховог трагања за истином. Он је, на јучерашњој конференцији за новинаре Удружења породица погинулих и несталих „Суза”, одржаној у Београду, рекао да су још неексхумирани посмртни остаци на познатим локацијама у Хрватској, на којима су сахрањене 242 жртве „Олује”, али и 28 жртава хрватске акције „Бљесак”, напада на српска подручја у Западној Славонији у мају 1995. године.

Марић није могао да одговори на питање колико се људи из колоне прогнаника, августа 1995, вратило у Хрватску, истакавши да се тим подацима „пуно манипулише”, јер Хрватска истиче број Срба који су узели тамошња документа како би остваривали своја права, а да је број оних који су се вратили да живе у Хрватској свакако много мањи.

Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије, рекао је да се у Хрватској налазе посмртни остаци 960 ексхумираних а неидентификованих особа, као и да је већина српских породица одавно дала ДНК узорак за идентификацију.

– Скоро све жртве се налазе на територији Хрватске, очигледно да Хрватска мора више да ради на идентификацијама – рекао је Одаловић, подсећајући да су злочини у „Олуји” извршени упркос присуству мировних снага у заштићеним зонама УН.

Виши саветник у Тужилаштву за ратне злочине Милан Бекан позвао је све који имају сазнања о ратним злочинима у „Олуји”, или само сумњу, да те податке доставе овој институцији како би ти подаци били документовани и, ако се обезбеди довољно доказа, и процесуирани. Он је као илустрацију таквог рада тужилаштва навео пример породице из Хрватске, која је прошле недеље доставила податке, и то оне које су сазнали из хрватских извора.

– На расветљавању ратних злочина који су извршени током рата у Хрватској сарађујемо са хрватским тужилаштвом, доставили смо податке који су помогли у процесуирању одговорних – рекао је Бекан.

--------------------------------------------------------------------------

Без помака у расветљавању злочина у Двору на Уни

Милан Бекан је рекао да за сада нема значајнијег помака у расветљавању злочина над десет старих и хендикепираних цивила у Двору на Уни, 8. августа 1995. године, током акције „Олуја”. Овај злочин је привукао пажњу јавности, јер постоји снимак непознатих војника који се приближавају објекту у којем су боравиле жртве, а које су нешто касније побијене. Дански војници, из састава Унпрофора, били су у близини, али њихове изјаве тужилаштву за ратне злочине нису омогућиле помак у расветљавању овог злочина.