Nemačke obaveštajne „uši” CIA i NSA

Uprkos uveravanjima nemačke vlade i nadležnih bezbednosnih, obaveštajnih i vojno-obaveštajnih službi da su okviri saradnje s mrežom američkih špijunskih agencija strogo definisani – u skladu sa odredbama osnovnog zakona (ustava) – obelodanjuju se činjenice koje, suzdržano rečeno, navode na suprotan zaključak.

Jedan od dokaza postojanja izvesno velikodušno odmerene saradnje nemačkih i američkih „rođaka po struci” krije se iza ograde vojnog poligona „Veliko uvo”, nedaleko od Augzburga. Reč je o arealu iznad bavarskog Gablingena, koji se prostire na 123 hektara. U središtu se nalazi kombinovana antena – u stvari sistem radara i kratkotalasnih skenera – prečnika tri stotine metara, visine do 30 metara. Zvanično, vlasnik areala i „antene” je nemački Bundesver, što dokazuje tabla na glavnoj kapiji: „Telekomunikaciona kota Bundesver Jug – pristup strogo zabranjen”.

Novinarima, pogotovo onim iz inostranstva, ne daju se informacije o svrsi, ni o pravcima u etru koje moćne antene i radari nadziru. Uz malu pomoć nemačkih kolega, „Politici” je, ipak, pošlo za rukom da dođe do objašnjenja. Šef telekomunikacione kote Alojz Nebauer vojnički je sažeto objasnio: „S kote se nadziru komunikacije u kratkotalasnom spektru, daleko od nemačkih granica”.

Objašnjenje bi trebalo shvatiti kao taktičku varku pouzdanog veziste na komandnom položaju. Prema raspoloživim informacijama, ovim poligonom upravlja nemačka obaveštajna služba BND, punih deset godina, a prethodno je tu decenijama službovalo oko hiljadu vezista američke Nacionalne bezbednosne agencije NSA. Ovde se „hvataju” informacije koje dopiru iz Ukrajine na istoku, s Balkana na jugoistoku, sve do Avganistana. Preko Gablingena se prosleđuju i informacije lokalnih, savezničkih prislušnih stanica u analitički centar NSA kraj Štutgarta...

Šifrirano ime poligona u aktima nemačke službe glasi „Drepunkt” – smisaono: središnji oslonac – a umesto imena „arhitekte i razvojnog upravnika” navode se inicijali „ujke K. A.”.

Inicijali nisu šifrovani. Upućuju na puno ime i prezime šefa američke NSA, generala Kita Aleksandera koji je, svojevremeno, ovde službovao.

Šaljivdžije u obaveštajnim krugovima kažu da je generalu Aleksanderu „nekim čudom” pošlo za rukom da otkrije o čemu meštani i danas samo nagađaju. „General je došao do detaljnih planova nekadašnje Hitlerove vazdušne baze i osposobio one delove koje su nacisti pred dolazak saveznika minirali i zatrpali”, tvrdi „Politikin” izvor koji nije želeo da bude imenovan.

Reč je o podzemnom lavirintu s dvanaest spratova i o tunelima dugim 15 kilometara, širokim poput autoputa, koji su povezivali nekadašnju bazu s fabrikom MBB u kojoj su se proizvodili avioni tipa „meseršmit”. U Hitlerovoj epohi poligon iznad Gablingena je korišćen kao aerodrom, podzemna radionica za montažu i popravku aviona i kao „idealna kota” za kontrolu telekomunikacija na istoku. Danas odande ne poleću avioni.

Na pitanje novinara, upućeno centrali BND, u Pulahu kraj Minhena, da li među zaposlenim u Gablingenu ima službenika BND-a, odgovoreno je: „BND na teritoriji pokrajine Bavarske zapošljava oko tri hiljade lica, a među njima oko pet stotina lica ne službuju u centrali u Pulahu”.

Na primedbu „Politike” da bi, u najmanju ruku, bilo primereno da se na ulazu u tajnovitu centralu postavi spomen-ploča hiljadama logoraša koji su u epohi nacionalsocijalizma onde ostavili živote kopajući tunele i katakombe, nije stigao odgovor. Ni od BND-a, ni od gradonačelnika Karla Hermana, ni od šefa poligona Nebauera.