Tunisu preti egipatski scenario

Uzavreli vikend u Tunisu koji su obeležila masovna provladina okupljanja u subotu i opoziciona u nedelju, produžen je juče ispaljivanjem suzavca na demonstrante u mestu Sidi Buzid, u kojem je krajem 2010. samospaljivanje jednog mladića označilo početak „arapskog proleća”. Ironija sudbine se pobrinula da na istom mestu na kom se siromašni prodavac voća zapalio jer niko od vlasti nije hteo da sasluša njegove pritužbe na komunalnu službenicu kojoj je odbio da plati reket, vlast ponovo, doduše sa drugim političkim likom, počne da pritiska građane.

Zemlja je i sada, kao na početku revolucije protiv Zina el Abidina ben Alija, podeljena na pristalice vlasti i one koji traže promene, jer je, kažu, trenutna vladajuća garnitura „izdala ideje arapskog proleća”. Ekonomska situacija je loša, a reforme političkog sistema se odvijaju sporije nego što se očekivalo.

Pravi okidač za to da armija nezadovoljnika ponovo izađe na tuniske ulice bio je, međutim, atentat na levičara Muhameda Brahmija, koji je druga ključna opoziciona figura koja je ubijena za manje od pola godine a da za to niko nije odgovarao. U februaru je ubijen lider opozicije Čokri Belaid.

Cilj demonstranata je jasan: vlada čiji je stožer proislamistička partija Enahda mora da ode.

„Masa okupljenih građana jeste tu da poruči Enahdi da ćemo da uzdrmamo njihovu vladu koja je čak više diktatorska nego Ben Alijeva”, prenosi Rojters poruke sa nedeljnog opozicionog okupljanja.

Masovni protesti koji su dosad odneli živote dvojice vojnika i jednog militanta mogli bi da budu prelomni kada je u pitanju dalja sudbina Tunisa. Dosad najveće antivladino okupljanje zakazano je za sutra, na dan obeležavanja pola godine od ubistva opozicionog lidera Čokrija Belaida.

Novonastala situacija i sve češće optužbe za izdaju revolucije kod vlade u Tunisu izazivaju zebnju od ponavljanja egipatskog scenarija. Da bi preživela u jeku pada popularnosti kod kuće, Enahda se oslanja na podršku islamističkih pokreta u regionu i na naklonost Redžepa Tajipa Erdogana. „Juro Ejža rivju” ocenjuje da bi pad islamističke vlade u Tunisu posle svrgavanja islamističkog predsednika Muhameda Mursija u Egiptu nepobitno predstavljao lomljenje kičme islamističkom pokretu u tom delu sveta i raspršivanje Erdoganove ambicije da od Turske napravi „komandni i kontrolni centar” regionalnog projekta Muslimanske braće.

Jedna bitna, a možda i ključna, razlika u odnosu na Egipat jeste to što je Enahda u koalicionoj vladi sa dve manje sekularne stranke, što makar deklarativno isključuje mogućnost vojne intervencije.

Novi talas arapskog proleća, koji se manifestuje kroz kontrarevoluciju u Egiptu, a sada i u Tunisu, može se čitati i kroz promenu podrške koja dolazi iz zapadnih centara moći. Iako su SAD na početku podržavale ulogu Muslimanske braće u Egiptu, Tunisu i Libiji, novonastali događaji – pre svega u Siriji, i ubistvo američkog diplomate u Libiji – doveli su do zaokreta.

Jedan od elegantnijih načina promene kursa mogao bi da bude oslanjanje na unutrašnje nezadovoljne elemente, što bi na kraju dovelo do obaranja vlade Enahde. Scenario po kojem bi vlada naprasno postala neprihvatljiva za zapadne saveznike bio bi svakako fatalna greška u političkom i ekonomskom smislu, ali i kršenje ljudskih prava. Efikasan recept već isproban kod rušenja Ben Alija i Mubaraka.