Rad u dve ustanove kao sukob interesa

Vrlo je verovatno da ne postoji nijedna druga zemlja, osim Srbije, u kojoj je tako nepovoljan odnos zaposlenih i penzionisanih osoba. I što je najtragičnije, u prethodne četiri godine broj zaposlenih je dramatično smanjen, a broj penzionera je znatno povećan, tako da su njihove veličine gotovo izjednačene. Ako se trendovi nastave, već za dve-tri godine, a možda i pre, broj penzionera bi mogao biti čak i veći od broja zaposlenih osoba. Samim tim problem obezbeđenja sredstava za isplatu penzija, koji je i sada vrlo težak, dobiće dramatične razmere. Problem je utoliko teži ako se zna da Srbija, za razliku od nekih razvijenih zemalja koje imaju snažne penzione fondove, gotovo da nema tih fondova, a njihova imovina na osnovu koje se ubira prihod je veoma skromna. Obezbeđenje vrlo skromnog, minimalnog iznosa sredstava za urednu isplatu penzija u prethodne četiri godine i u prvoj polovini 2013. ostvareno je većim delom po osnovu zaduživanja u inostranstvu i u zemlji, a u manjoj meri i povećanjem poreza i po osnovu prihoda penzijskih fondova, ali su i pored toga penzije realno znatno smanjene. S obzirom na činjenicu da su spoljni dugovi i javni dug prešli tolerantne veličine i da je Srbija postala visoko zadužena zemlja, mogućnosti većeg zaduživanja u cilju povećanja budžetskih sredstava bitno su smanjene. Samim tim, vrlo ozbiljan problem je kako u budućnosti obezbediti bar sadašnji nivo isplate penzija u celini.

Tokom tekuće godine u političkoj i stručnoj javnosti lansirano je nekoliko predloga kako da se reši težak problem neodrživog odnosa broja zaposlenih i penzionera i obezbedi redovna isplata penzija sve većeg broja penzionera. Ovi predlozi su, po mom mišljenju, problematični, pa i neprihvatljivi. Jedan od njih je da se bitno smanji mogućnost ostanka u radnom odnosu i posle ispunjenja uslova za odlazak u penziju i da se tako omogući jednom broju nezaposlenih da dođu do posla. Broj takvih osoba je relativno mali i nekom izmenom zakonskih mera kojim bi se bitno ograničila mogućnost zapošljavanja radnika starijih od 65 godina, broj zaposlenih se ne bi znatnije povećao. Veliki broj tih starijih osoba nastavlja da radi zbog teške materijalne situacije u njihovim porodicama, pa bi zakonsko bitno smanjenje mogućnosti njihovog rada znatno doprinelo pogoršanju njihovog i inače niskog standard. Uz to, bilo bi problematično i teško izvodljivo da se privatnim preduzećima nameću ograničenja u zapošljavanju po osnovu starosne granice. U državnoj i lokalnoj administraciji i javnim preduzećima to bi se i moglo ostvariti, mada i tu ima slučajeva kada je opravdano pa i neminovno zaposliti neke osobe koje su ispunile starosnu granicu za odlazak u penziju. U nekim slučajevima, u sektoru naučnoistraživačkog rada, zbog višegodišnjeg teškog finansijskog stanja instituta i fakulteta, postoji veliki kadrovski deficit i dok se kadrovsko stanje bitno ne popravi, biće društveno korisno, po osnovu produženog radnog odnosa ili po osnovu ugovora o delu, angažovati kadrove koji su prešli 65 godina ako su oni i dalje aktivni i spremni da se maksimalno posvete korisnim istraživanjima.

U cilju povećanja zaposlenosti, neki analitičari se zalažu za ukidanje istovremenog radnog odnosa u dve ustanove, pogotovu kada su u pitanju obrazovne ili zdravstvene ustanove. U principu, protiv sam dvostrukog radnog odnosa, pogotovu ako su te ustanove iz iste delatnosti, jer se tu često može pojaviti konflikt interesa, ako je jedna državna, odnosno javna a druga privatna. Uz to, teško je poverovati da će te osobe u obe ustanove dati nužan kvalitet i kvantitet radnog učinka kao u slučaju da rade u jednoj od njih. Međutim, u nekim slučajevima, na primer, u visokom obrazovanju, bez dopunskog angažovanja jednog broja profesora, neki fakulteti ne bi mogli da nastave rad, pa bi se njihovim ukidanjem smanjio broj zaposlenih, a samo neki od njih bi mogli naći posao u sličnoj ustanovi. Dodajmo da se nameće kao moralno pitanje da li u uslovima teške nezaposlenosti neke osobetreba da imaju dva radna mesta, ako imaju visoka primanja u jednoj od tih ustanova.

Profesor univerziteta

Sutra: Negativni efekti povećanja starosne granice za penziju