Рад у две установе као сукоб интереса

Врло је вероватно да не постоји ниједна друга земља, осим Србије, у којој је тако неповољан однос запослених и пензионисаних особа. И што је најтрагичније, у претходне четири године број запослених је драматично смањен, а број пензионера је знатно повећан, тако да су њихове величине готово изједначене. Ако се трендови наставе, већ за две-три године, а можда и пре, број пензионера би могао бити чак и већи од броја запослених особа. Самим тим проблем обезбеђења средстава за исплату пензија, који је и сада врло тежак, добиће драматичне размере. Проблем је утолико тежи ако се зна да Србија, за разлику од неких развијених земаља које имају снажне пензионе фондове, готово да нема тих фондова, а њихова имовина на основу које се убира приход је веома скромна. Обезбеђење врло скромног, минималног износа средстава за уредну исплату пензија у претходне четири године и у првој половини 2013. остварено је већим делом по основу задуживања у иностранству и у земљи, а у мањој мери и повећањем пореза и по основу прихода пензијских фондова, али су и поред тога пензије реално знатно смањене. С обзиром на чињеницу да су спољни дугови и јавни дуг прешли толерантне величине и да је Србија постала високо задужена земља, могућности већег задуживања у циљу повећања буџетских средстава битно су смањене. Самим тим, врло озбиљан проблем је како у будућности обезбедити бар садашњи ниво исплате пензија у целини.

Током текуће године у политичкој и стручној јавности лансирано је неколико предлога како да се реши тежак проблем неодрживог односа броја запослених и пензионера и обезбеди редовна исплата пензија све већег броја пензионера. Ови предлози су, по мом мишљењу, проблематични, па и неприхватљиви. Један од њих је да се битно смањи могућност останка у радном односу и после испуњења услова за одлазак у пензију и да се тако омогући једном броју незапослених да дођу до посла. Број таквих особа је релативно мали и неком изменом законских мера којим би се битно ограничила могућност запошљавања радника старијих од 65 година, број запослених се не би знатније повећао. Велики број тих старијих особа наставља да ради због тешке материјалне ситуације у њиховим породицама, па би законско битно смањење могућности њиховог рада знатно допринело погоршању њиховог и иначе ниског стандард. Уз то, било би проблематично и тешко изводљиво да се приватним предузећима намећу ограничења у запошљавању по основу старосне границе. У државној и локалној администрацији и јавним предузећима то би се и могло остварити, мада и ту има случајева када је оправдано па и неминовно запослити неке особе које су испуниле старосну границу за одлазак у пензију. У неким случајевима, у сектору научноистраживачког рада, због вишегодишњег тешког финансијског стања института и факултета, постоји велики кадровски дефицит и док се кадровско стање битно не поправи, биће друштвено корисно, по основу продуженог радног односа или по основу уговора о делу, ангажовати кадрове који су прешли 65 година ако су они и даље активни и спремни да се максимално посвете корисним истраживањима.

У циљу повећања запослености, неки аналитичари се залажу за укидање истовременог радног односа у две установе, поготову када су у питању образовне или здравствене установе. У принципу, против сам двоструког радног односа, поготову ако су те установе из исте делатности, јер се ту често може појавити конфликт интереса, ако је једна државна, односно јавна а друга приватна. Уз то, тешко је поверовати да ће те особе у обе установе дати нужан квалитет и квантитет радног учинка као у случају да раде у једној од њих. Међутим, у неким случајевима, на пример, у високом образовању, без допунског ангажовања једног броја професора, неки факултети не би могли да наставе рад, па би се њиховим укидањем смањио број запослених, а само неки од њих би могли наћи посао у сличној установи. Додајмо да се намеће као морално питање да ли у условима тешке незапослености неке особетреба да имају два радна места, ако имају висока примања у једној од тих установа.

Професор универзитета

Сутра: Негативни ефекти повећања старосне границе за пензију