Madrid odbija smanjenje plata

Iako su se ujedinile španska vlada, opozicija i kompanije u protivljenju preporuci Međunarodnog monetarnog fonda da se, putem nacionalnog sporazuma sindikata i poslodavaca, plate svim zaposlenima u Španiji smanje za deset odsto, Brisel je ipak podržao sporni predlog koji je stigao iz Vašingtona. Potpredsednik Evropske komisije Oli Ren smatra da bi „vredelo postići širok društveni i politički dogovor radi dobrobiti miliona mladih nezaposlenih Španaca”.

Kao primer za „priču sa srećnim ishodom” Ren uzima Irsku ili Letoniju gde su sprovedene „unutrašnje devalvacije”, što, kako objašnjavaju španski mediji, podrazumeva smanjivanje plata kako bi se povećala konkurentnost i stvorili uslovi za zapošljavanje jednog broja nezaposlenih. To su primeri odricanja koja imaju smisla, jer se na kraju beleži ekonomski uspeh, piše Ren u svom blogu, čiji je sadržaj izazvao oštra reagovanja u Španiji. Ren potvrđuje procenu MMF-a da bi mera linearnog smanjivanja plata za deset odsto, uz ostale reforme u oblasti zakonodavstva o radu, u roku od tri godine dovele do smanjenja nezaposlenosti za 6 do 7 odsto.

Trenutno u Španiji šest miliona ljudi je bez posla, što je 26 odsto radno sposobnog stanovništva. Navodeći ove alarmantne podatke, potpredsednik Evropske komisije i komesar za finansije upozorava da će oni „koji automatski odbijaju predlog da se spuste plate” morati da ponesu odgovornost, jer će „socijalna i ljudska cena biti ogromne”.

Ali, Ren koji u pomoć za argumente poziva i jednu pesmu Boba Dilana i njegovu poruku da je osvešćivanje neophodno, nije u svojim stavovima usamljen u Briselu.

„Iako pisane kao lični blog, reči Olija Rena su u skladu sa stavom Evropske komisije”, rekla je portparolka Evropske komisije čije reči prenose mediji u Madridu. Doduše, na zvanični stav u vezi s preporukom MMF-a moraće još malo da se sačeka jer se u Briselu privode kraju tamošnje nezavisne analize, posle kojih će Evropska komisija ispostaviti sopstvene prognoze i preporuke.

Polemika oko pada plata povela se prošle nedelje kada je MMF preporučio Španiji da se nacionalnim paktom postigne radnička saglasnost o umanjenju njihovih zarada u periodu od dve godine, i da se preduzeća obavežu da u zamenu za to otvore nova radna mesta.

Iz izvora bliskih EU, mediji u Madridu zaključuju da su u Briselu za sada prisutne dve škole mišljenja. Jedni su za to da se takav zadatak nametne Španiji. Drugi upozoravaju da Španija nije u istom paketu u kome su Grčka, Irska, Portugalija ili Kipar, da ona nije tražila paket spasa, tako da je ova mera samo predlog za razmatranje.

„Da li gospođa Lagard zna o čemu govori”, pita se Hose Luis Ervas,  uvodničar madridskog „Paisa”, komentarišući preporuku MMF-a koju je prenela njena direktorka Kristin Lagard. On podseća da nisu samo milioni nezaposlenih životno ugroženi već da „milioni radnika zarađuju mesečno po 800 evra, čak i manje”. Zašto se, pita je on, ne počne sa „političarima, bankarima i drugim kapitalistima koje nagrađuju sa stotinama hiljada evra”. Podseća da je za mnoge od njih utvrđeno da imaju nekretnine milionskih vrednosti u inostranstvu i da bi njima mogla da se srežu primanja i bonusi, ne za deset odsto nego za mnogo više.

Protiv novog paketa MMF-a u okviru kojeg se predlaže povećanje poreza i smanjenje penzija reaguje čak i španska organizacija preduzetnika, čiji potpredsednik Arturo Fernandes upozorava da su i kompanije i radnici već dovoljno pogođeni prethodnim merama stezanja kaiša i da postoji opasnost da srednja klasa potpuno nestane. Fernandes se povodom Renove preporuke obrušava na briselsku birokratiju, čija „plata stalno raste”.

Ukoliko nestane srednja klasa, mišljenje je većine preduzetnika, nestaće i firme, jer njihove proizvode neće imati ko da kupi. To su oni koji pokreću ekonomiju, oni koji troše, izlaze na kaficu, ili kupuju nova kola, zaključuje Fernandes.