Мадрид одбија смањење плата

Иако су се ујединиле шпанска влада, опозиција и компаније у противљењу препоруци Међународног монетарног фонда да се, путем националног споразума синдиката и послодаваца, плате свим запосленима у Шпанији смање за десет одсто, Брисел је ипак подржао спорни предлог који је стигао из Вашингтона. Потпредседник Европске комисије Оли Рен сматра да би „вредело постићи широк друштвени и политички договор ради добробити милиона младих незапослених Шпанаца”.

Као пример за „причу са срећним исходом” Рен узима Ирску или Летонију где су спроведене „унутрашње девалвације”, што, како објашњавају шпански медији, подразумева смањивање плата како би се повећала конкурентност и створили услови за запошљавање једног броја незапослених. То су примери одрицања која имају смисла, јер се на крају бележи економски успех, пише Рен у свом блогу, чији је садржај изазвао оштра реаговања у Шпанији. Рен потврђује процену ММФ-а да би мера линеарног смањивања плата за десет одсто, уз остале реформе у области законодавства о раду, у року од три године довеле до смањења незапослености за 6 до 7 одсто.

Тренутно у Шпанији шест милиона људи је без посла, што је 26 одсто радно способног становништва. Наводећи ове алармантне податке, потпредседник Европске комисије и комесар за финансије упозорава да ће они „који аутоматски одбијају предлог да се спусте плате” морати да понесу одговорност, јер ће „социјална и људска цена бити огромне”.

Али, Рен који у помоћ за аргументе позива и једну песму Боба Дилана и његову поруку да је освешћивање неопходно, није у својим ставовима усамљен у Бриселу.

„Иако писане као лични блог, речи Олија Рена су у складу са ставом Европске комисије”, рекла је портпаролка Европске комисије чије речи преносе медији у Мадриду. Додуше, на званични став у вези с препоруком ММФ-а мораће још мало да се сачека јер се у Бриселу приводе крају тамошње независне анализе, после којих ће Европска комисија испоставити сопствене прогнозе и препоруке.

Полемика око пада плата повела се прошле недеље када је ММФ препоручио Шпанији да се националним пактом постигне радничка сагласност о умањењу њихових зарада у периоду од две године, и да се предузећа обавежу да у замену за то отворе нова радна места.

Из извора блиских ЕУ, медији у Мадриду закључују да су у Бриселу за сада присутне две школе мишљења. Једни су за то да се такав задатак наметне Шпанији. Други упозоравају да Шпанија није у истом пакету у коме су Грчка, Ирска, Португалија или Кипар, да она није тражила пакет спаса, тако да је ова мера само предлог за разматрање.

„Да ли госпођа Лагард зна о чему говори”, пита се Хосе Луис Ервас,  уводничар мадридског „Паиса”, коментаришући препоруку ММФ-а коју је пренела њена директорка Кристин Лагард. Он подсећа да нису само милиони незапослених животно угрожени већ да „милиони радника зарађују месечно по 800 евра, чак и мање”. Зашто се, пита је он, не почне са „политичарима, банкарима и другим капиталистима које награђују са стотинама хиљада евра”. Подсећа да је за многе од њих утврђено да имају некретнине милионских вредности у иностранству и да би њима могла да се срежу примања и бонуси, не за десет одсто него за много више.

Против новог пакета ММФ-а у оквиру којег се предлаже повећање пореза и смањење пензија реагује чак и шпанска организација предузетника, чији потпредседник Артуро Фернандес упозорава да су и компаније и радници већ довољно погођени претходним мерама стезања каиша и да постоји опасност да средња класа потпуно нестане. Фернандес се поводом Ренове препоруке обрушава на бриселску бирократију, чија „плата стално расте”.

Уколико нестане средња класа, мишљење је већине предузетника, нестаће и фирме, јер њихове производе неће имати ко да купи. То су они који покрећу економију, они који троше, излазе на кафицу, или купују нова кола, закључује Фернандес.