Bolji život mera vladinog uspeha (1)

"Uspeh ove vlade meriće se, uz odbranu Kosova, jedino time da li i koliko naših građana živi bolje: šta mogu da kupe za svoje plate i penzije."
Ovo je potpredsednik nove srpske vlade Božidar Đelić smelo izrekao protekle nedelje, boraveći u "Politici" kao prvi gost "Politikinog poslovnog kluba", ocenjujući, pri tom, da je "Srbija na pragu najvećeg razvoja u svojoj istoriji".
Građani treba da znaju, dodao je, da u Nemanjinoj 11 ne sede ljudi koji se bave samo "krupnim pitanjima", već i time zašto su, recimo, neke osnovne životne namirnice ovde skuplje nego u drugim zemljama. Tako su i počeli svoj mandat: onim što najviše interesuje običan narod.

Kako potvrđuje vicepremijer, one koji kupuju prvi stan država će rasteretiti poreskog nameta, kompjuteri će biti manje oporezovani, roditelji će lekove za decu nabavljati bez participacije, nezaposleni mogu da računaju na povoljne kredite iz državnog fonda za početak u biznisu, poljoprivrednici na direktna davanja od 100 evra po hektaru zasejane površine, trudnice na stopostotnu naknadu zarade tokom održavanja trudnoće, umesto sadašnjih 65 odsto, a penzioneri na nešto bolje penzije.

"Promenićemo zakon kako penzioneri ne bi bili jedini žigosani – da njihova primanja ne zavise samo od rasta troškova života, već da se delom usklađuju i sa povećanjem plata", najavljuje potpredsednik Božidar Đelić

Pravično rešenje, dodaje, naći će se i za oko 70.000 vlasnika automobila sa crnogorskim tablicama.

"Nije istina da su to besni džipovi, to su uglavnom stara vozila. Većina tih ljudi nije u mogućnosti da kupi nov automobil i treba im omogućiti da plate i legalizuju ove koje imaju. Uostalom voze ih ovde, a plaćaju dažbine Crnoj Gori, pa je i za našu državu, posmatrano iz budžetskog ugla, korisno da se omogući preregistracija, pod uslovom da ne prođu povoljnije od onih koji su registrovali kola u Srbiji."

A prvi pravi test za novu vladu biće budžet. Kako će izgledati ovaj postizborni?

Zalažem se za budžet koji će vratiti javne finansije i celokupnu makroekonomsku politiku u održive okvire. U svakom slučaju, biće restriktivniji od predloženog krajem prošle godine.

Situacija u javnim finansijama se prikazuje nešto boljom nego što jeste i mislim da građani treba da znaju istinu: da se donekle podleglo predizbornoj groznici, da su državne plate prošle godine rasle brže od onih u privredi (dok se inflacija zadržala na šest odsto, fond za zarade u državi je povećan za 30 odsto), da su prevelika javna potrošnja i deficit u četvrtom kvartalu doveli do produbljivanja deficita tekućih plaćanja na rekordnih 17,9 odsto BDP-a u prvom tromesečju ove godine. Uz to, popuštanje na terenu javnih finansija guralo je monetarnu politiku u izuzetno strog režim, a intervencije na otvorenom tržištu koštale su NBS više od 350 miliona evra i gotovo pojele njen kapital, pa je pitanje da li će morati da se dokapitalizuje iz budžeta ove godine.

Znači, ništa od sugerisanog viška?

Javne finansije se ne voze kao reli kola, pa da odjednom pređete sa onoga što je defakto bio deficit prošle godine, na jak suficit. MMF je sugerisao suficit od 2,7 odsto BDP-a, ali to nije sada moguće. Lično ću biti zadovoljan ako deficit ne pređe jedan odsto BDP-a.

U budžetske računice uključujete i Nacionalni investicioni plan i novac od prodaje telekomunikacione licence?

Kao i u uredbi o privremenom finansiranju, NIP će biti i u budžetu, jer je on ništa drugo nego javna potrošnja, a novac od licence knjižiće se kao redovni neporeski prihod.

Da li u budžet ulaze sve stavke prvobitno predviđene NIP-om ili će on biti revidiran?

Sredstva iz Nacionalnog investicionog plana usmeravaće se u dva pravca – za nacionalne kapitalne objekte i za investicije u ljudski kapital. Nema u NIP-u šta da traži popravka kvaka u nekoj Poreskoj upravi i slični "projekti". Iz budžeta će se jasno videti za šta će se taj novac trošiti, a ministar Đilas će sve to nadzirati.

I odlazeći i novi ministar finansija pohvalili su se da je priliv u državnu kasu iznad očekivanog?

Poreski prihodi jesu dobri, ali ja bih bio mnogo srećniji da oni dolaze od oporezivanja naših izvoznika, poreza na dobit kompanija i plate u privredi, a ne samo od PDV-a na sve više uvozne robe i poreza koje država plaća na uvećane zarade zaposlenih u svojim institucijama i javnim preduzećima.

Upozorili ste da na rasprostranjeno izbegavanje plaćanja poreza, ali i na rastuću "ofšorizaciju" i tajkunizaciju Srbije. Na šta ste konkretno mislili?

Opasno je kad se reformski populizam uvede u ozbiljne državne poslove, kao što su javne finansije. Apsolutni je promašaj ono što je uradila odlazeća garnitura Ministarstva finansija sa unakrsnom proverom prihoda i imovine onih koji su poštujući zakon uredno predali prijave, umesto da krene na utajivače poreza, mada se svakome ko nije osuđen za utaju poreza mora jemčiti apsolutna tajnost. Mnogo je važnije da kao svaka ozbiljna zemlja sprečimo da investitori iz "ofšor" zona ovde dođu i peru kriminalni kapital. Moramo se odbraniti od njegovog uticaja kako bi Srbija postala zona investicija u kojoj će se svi ulagači osećati jednakim i zaštićenim. A događa da u nekim postupcima privatizacije određene kriminalne grupe toplo preporučuju drugima da se ne pojave. Jedva čekam dan kada će se oduzeti imovina jednom mafijašu. Dušan Petrović je najavio da će raditi na tome.

Da li mislite na nekoga konkretno, da li ste već nekoga markirali?