Za kamate dvostruko više nego za poljoprivredu

Prema podacima Ministarstva finansija i privrede, ukupan javni dug Republike Srbije poslednjeg dana juna iznosio je 18,903 milijarde evra, što je 57,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Poslednjim rebalansom budžeta država je realnije procenila ovogodišnje prihode i smanjila rashode, ali rast kamata na državni dug u naredne dve godine je neizbežan. U 2013. iz budžeta će za kamate morati da se izdvoji osamsto miliona, a već u 2014. godini oko milijardu evra.

Zlobnici bi rekli da je đavo došao po svoje. Jer, poređenja radi, vojni budžet Srbije u ovoj godini iznosi petsto miliona, a poljoprivredni četiristo miliona evra. Dakle, samo za kamate, a glavnica je druga priča, dogodine će iz državne kase morati da se izdvoji više nego za poljoprivredu i odbranu zajedno.

Mi i dalje, međutim, trošimo više nego što zarađujemo, pa će za pokriće izdataka u ovoj godini država morati da se zaduži bar za još dve milijarde evra. Pitanje je samo po kojoj ceni. Jer, kako reče za „Politiku” profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, „državi svakog meseca za plaćanje obaveza nedostaje sto pedeset do dvesta miliona evra”. Po Arsićevim rečima, za tekuće potrebe do kraja godine potrebno je da se zadužimo od sedamsto miliona do milijardu evra, ali je nepoznanica koliko još dugova dospeva na naplatu.

Predsednik vlade Ivica Dačić je još početkom septembra prošle godine izjavio: „Srbiji prete dužnička kriza i dužničko ropstvo, nemogućnost isplate plata i penzija i normalnog funkcionisanja države.”

Vlast, dakle, zna u kakvom su stanju srpska ekonomija i državne finansije. Da li preduzima adekvatne mere?

– Oštro smanjivanje budžetskog deficita i zaustavljanje rasta javnog duga najvažniji su zadaci ekonomske politike, jer je u protivnom kriza neizbežna – upozorava predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, ukazujući na to da ono što je do sada preduzimano nije dovoljno.

Fiskalni savet je početkom jula upozorio da javni dug nastavlja da raste i na kraju 2013. lako može da dostigne i 65 odsto BDP-a, a da rebalans budžeta koji ubrzo usvojen i mere koje on prati nisu dovoljni da se u 2014. godini postigne željeni deficit i da se tendencija javnog duga zaustavi. Savet je u potpunosti podržao opredeljenje vlade da počne neke od najvažnijih strukturnih reformi, kao što je završetak restrukturiranja društvenih preduzeća i zaokret u upravljanju javnim preduzećima, „ali to nije dovoljno da se u 2014. godini postigne željeni deficit i da se rast javnog duga zaustavi”.

Petrović ocenjuje da nema kredibilnog plana za 2014. godinu, a bez dodatnih mera javni dug će nastaviti da raste.

– U 2014. godini nedostaje bar trista pedeset miliona evra za održivost javnih finansija – ukazao je Petrović. – Ako se ovako nastavi rast javnog duga prema BDP-u, pitanje je da li ćemo izdržati naredne tri godine krize. Visina javnog duga i kamate čine prilagođavanje sve težim. Skoro polovinu uštede od kontrole plata i penzija od oko jedan odsto BDP-a poješće rast troškova kamata od 0,4 odsto. Imamo trku između rasta kamata i potreba za sve većim uštedama u budžetu.

Kontrola rasta plata i penzija u narednoj godini je dobra mera, ali neće biti dovoljna za smanjenje budžetskog deficita, pa je Fiskalni savet predložio uvođenje privremenog solidarnog poreza na plate u javnom sektoru i penzije iznad proseka. Porez od 10 odsto bi se obračunavao na iznos penzija preko 25.000 dinara i na plate u javnom sektoru preko 40.000 dinara, ali predlog nije prihvaćen.

Mere za stabilizaciju državnog budžeta i strukturne reforme javnog sektora, koje je prošlog meseca usvojila Vlada Srbije, korak je u pravom smeru – ocena je ekonomista. Manjkavost predloženih mera vide u tome što one ne sadrže prave reformske zahvate javnog sektora, pre svega penzionog sistema, zdravstva i obrazovanja. Loše je što se štedi na investicijama, a to je posledica nespremnosti vladajuće koalicije da se manje troši na penzije i plate zaposlenih u javnom sektoru.

-------------------------------------------------------------------

Mnogo je 18,9 milijardi evra

 Prema računici ekonomiste Miroslava Zdravkovića, od formiranja ove vlade državni dug je povećan 3,5 milijarde evra. To je dnevni rast od 11,3 miliona ili neverovatnih 131 evro u sekundi. Koliko je „težak” dug od 18,9 milijardi evra, najlakše je videti kada se izračuna šta se za to može kupiti. Na primer, da bismo otplatili taj dug, ne računajući kamatu, treba nam šezdeset osam miliona tona pšenice. Naš dug je ekvivalentan dvadeset sedam miliona kvadrata stambenog prostora ili čak 1,26 miliona automobila „fijat”. Samo u maju je plaćeno 57,3 miliona evra za kamate od čega bi se moglo napraviti, na primer, 29 kilometara autoputa.