Beograd priželjkuje povoljan izveštaj

Karla del Ponte stiže danas u četvorodnevnu posetu Beogradu, gde će je primiti predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, šefovi VBA i BIA , kao i ministri odbrane, pravde i unutrašnjih poslova. Posle posete Beogradu, Del Ponteova će 18. juna podneti svoj poslednji izveštaj Savetu bezbednosti UN jer u septembru odlazi sa funkcije glavnog tužioca Haškog tribunala.

Uoči njenog dolaska u Beograd, posle hapšenja generala Zdravka Tolimira i njegovog prebacivanja u Sheveningen, Evropska komisija u Briselu je saopštila da mogu da budu nastavljeni razgovori sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i ocenila da je Srbija pokazala jasnu privrženost punoj saradnji sa Haškim tribunalom.

A, evropski komesar Oli Ren je rekao da će Evropska komisija datum sledeće runde pregovora sa Srbijom odrediti posle posete glavne haške tužiteljke Beogradu i njenog izveštaja, što znači da bi pregovori mogli da počnu već ovog meseca.

U noći kada je formirana vlade Srbije, po nalogu Del Ponteove, organizovana je potraga za haškim optuženikom Ratkom Mladićem i tada je pretresen vojni hotel u Deligradskoj ulici. Mada je ta potera bila neuspešna Ljajić veruje da bi izveštaj Del Ponteove Savetu bezbednosti mogao da bude pozitivan ukoliko srpski zvaničnici uspeju da je ubede da su takve akcije kredibilne i da vlasti imaju iskrene namere da uhapse sve preostale haške begunce.

Ljajić, koji će biti domaćin Del Ponteovoj u Beogradu, izjavio je da se već desetak dana radi na pripremama za njenu posetu i da je predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao telefonom s Del Ponteovom.

Prema njegovim rečima, Tadić je, u ime premijera Vojislava Koštunice i svoje lično ime, izrazio spremnost za sastanak, želju da poseta bude uspešna i odlučnost vlade i svih državnih institucija "da se sve obaveze prema Haškom tribunalu što pre ispune".

Vicepremijer nove vlade Božidar Đelić je izrazio očekivanje da će, tri do četiri nedelje posle dolaska Del Ponteove, otpočeti pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Jasno je da moramo dovršiti saradnju sa Haškim tribunalom, rekao je on, ukazujući da to znači da "moramo ili da izručimo  Ratka Mladića ili da dokažemo da radimo sve što je u našoj moći da do toga dođe".

Podsetivši da je jedan od prioriteta vlade završetak saradnje sa Haškim tribunalom, Đelić je izrazio očekivanje da će tome doprineti i formiranje saveta za nacionalnu bezbednost, koji će koordinirati rad civilnih i vojnih službi bezbednosti.

Portparol haškog tužilaštva Olga Kavran je izjavila da će se glavna haška tužiteljka u  Beogradu sastati sa zvaničnicima koji su uključeni u pitanje saradnje sa Haškim tribunalom, na političkom i operativnom nivou.

"Tužiteljka je spremna da sa novom Vladom Srbije sarađuje u njenim naporima da postigne punu saradnju sa tribunalom, što znači hapšenje i prebacivanje pred haški sud Ratka Mladića, Radovana Karadžića i ostalih begunaca", prenela je Kavranova.

Del Ponteova, takođe, "pozdravlja izraženu spremnost novoizabrane vlade da učini sve što može da ispuni svoje međunarodne obaveze kako bi Srbija mogla poći napred".

Karla del Ponte, koja danas dolazi poslednji put u radnu posetu Beogradu u svojstvu glavnog tužioca Haškog tribunala, još prilikom prve posete, 23. januara 2001, isticala je, kao i mnogo puta kasnije, da naša zemlja, ako želi da postane punopravni član međunarodne zajednice, "ne može da izbegne punu saradnju sa tribunalom u Hagu".

Kada se njene izjave i ocene saradnje Beograda sa Hagom saberu i oduzmu, uočljivo je da je uglavnom bila nezadovoljna nivoom saradnje naših zvaničnika, naročito po pitanju hapšenja optuženih.

Izuzetak je period od oktobra 2004. godine do septembra 2005. godine, kada je u Hag prebačeno 16 optuženih za ratne zločine.

Druga konstanta odnosa Del Ponteove sa Beogradom je njena tvrdnja da je bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić najčešće na teritoriji Srbije.

Još prilikom prve posete Beogradu ona je predočila vlastima da zna da je Mladić u Jugoslaviji. I u aprilu 2002. godine, kada je ponovo došla u Beograd, Mladić je bio jedna od tema njenih razgovora, ali je odbila da o tome novinarima nešto više kaže. Del Ponteova je 20. novembra 2002. godine u Beogradu razgovarala samo sa predstavnikom načelnika Generalštaba VJ Brankom Krgom, koji, kako je rekla, nije negirao informacije da se Mladić slobodno kreće po Srbiji. Ona je tada izjavila da ne postoji politička volja da se on uhapsi, ocenjujući da je "takva situacija neprihvatljiva". Glavna haška tužiteljka potvrdila je tada pisanje "Vašington posta" – da je Mladić, prilikom njene posete Beogradu 21. oktobra 2002. godine, sedeo u beogradskom restoranu "Konak" u isto vreme kada je ona, nedaleko odatle, bila u rezidenciji ambasadora Švajcarske.

Prilikom njene posete 8. decembra 2005. godine, Del Ponteova je izjavila da je skandalozno što su Mladić i Radovan Karadžić još na slobodi, a kasnije i zatražila od Evropske unije da prekine pregovore sa SCG zbog nesaradnje sa Hagom.