Bušova diplomatska ofanziva

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 3. juna – Američki predsednik Džordž Buš kreće sutra na jednu od svojih najambicioznijih turneja po Evropi, težeći da učvrsti savezništva u trenutku kad se Stari kontinent vraća među aktuelne prioritete globalnog kursa Vašingtona. Takva diplomatska ofanziva treba, reklo bi se, da pokaže i – kako Bela kuća sve više računa sa širenjem međunarodnih veza i da je "prošlo vreme" njenih jednostranih akcija, kakva je bila u Iraku, koje su prilično istumbale svetske odnose i pojačale podozrenje prema politici SAD.

Osam dana Buš će provesti u sedam zemalja. Glavni cilj njegove turneje je učešće na samitu Grupe osam industrijskih sila, koji se od 6. do 8. juna održava u nemačkom gradu Hajligendamu. Prethodnog dana će posetiti Češku, a posle i Poljsku, Italiju, Vatikan, Albaniju i Bugarsku.

 "Mekši pristup"

Na samitu će se potruditi, kako sugerišu ovdašnji analitičari, da pristup Amerike svetu predstavi u elementima njene "saosećajnosti i ljubaznosti", kako bi donekle potisnuo učestale primedbe za "arogantnost i samovolju". Agencija Asošiejtid pres navodi da je prethodnih dana učinio niz poteza za zadovoljavanje "prispelih zahteva". Obećao je učešće, sa zadrškom koja će zaći u vreme posle njegovog odlaska sa čela SAD, u razgovorima kojima bi 15 najvećih zagađivača atmosfere (SAD na prvom mestu) usaglasili mere za smanjivanje takvih lučenja koja doprinose klimatskim lomovima; zatražio povećanje američkih ulaganja za borbu protiv side u Africi; pojačao je (doduše jednostrano) ekonomske sankcije protiv Sudana zbog "genocida u Darfuru"; pristao je na smenjivanje na kormilu Svetske banke (povodom afere "Volfovic") uvaživši i zahteve da za njenog novog predsednika predloži "ličnost internacionalnog prestiža" (Roberta Zelika)…

Veći deo svog predsednikovanja, dugog bezmalo šest i po godina, Buš je posvetio praktikovanju "tvrde moći" (vojne), a ovom prilikom mu je stalo da ispolji "meku moć" – sa solidarnim doprinosom rešavanju "univerzalnih problema". Takav pristup znatno je popularniji u Evropi od priče o borbi protiv Al Kaide i talibana – ocenio je Čarls Kapčan, direktor za evropske studije u ovdašnjem Savetu za međunarodne odnose.

Ali, problemi su se nagomilali. U sukobu između policije i demonstranta, koji traže više od svetskih sila, juče u Rostoku, na 25 kilometara od mesta gde će održati samit, povređeno je oko hiljadu ljudi na obe strane…

Posmatračima se čini da će biti vanrednih uzbuđenja i na sastancima "u četiri oka". Na njima će, uz ostalo, Buš još jednom izraziti žaljenje što ostaje bez "najvernijeg saveznika", britanskog premijera Tonija Blera koji se uskoro povlači s dužnosti, ali i zadovoljstvo što su na čelu Nemačke i Francuske, s kojima su se odnosi poremetili zbog Iraka, sada "izraziti prijatelji SAD" Angela Merkel i Nikolas Sarkozi.

Spor oko raketa i Kosova

S najvećim zanimanjem se očekuje, međutim, Bušov dijalog s "ličnim prijateljem na čelu zemlje s kojom se veze SAD ubrzano pogoršavaju", to jest – s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Oni su se telefonom, pre neki dan, dogovorili da u Nemačkoj nastave razgovore o "raketnim odnosima" kao i o Kosovu, što su pitanja oko kojih su najizrazitije nesaglasnosti između Bele kuće i Kremlja.

Pred polazak je Buš za oba ta problema rekao da će nastojati da sagovornika uveri, otprilike, kako su i podrška Ahtisarijevom planu i postavljanje američkog raketnog štita – za opšte dobro. Putin je, međutim, ostao pri stavu da takvi planovi – podrivaju međunarodni poredak, stvarajući štetan pravni presedan i vojni debalans.

Shvatajući da su nesaglasnosti veće od dometa jednog susreta, Buš je Putina pozvao da bude prvi strani lider kojeg će ugostiti na privatnom posedu svoga oca, u mestu Kenebankportu, na severoistoku SAD, 1. i 2. jula. Bušova evropska maršruta nagoveštava, međutim, i posredne pripreme za taj potonji susret.

Posetiće, tako, Češku i Poljsku, gde se planira postavljanje "raketnog štita protiv projektila otpadnika kao što je Iran", kao i Albaniju, gde se dosad nije obreo nijedan predsednik SAD. U Tirani će, kako je nagovestio njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli, izraziti "priznanje" domaćinima, uz ostalo, za "konstruktivnu podršku kosovskom procesu i Ahtisarijevom planu". Tamo će se 10. juna sastati, kako je rekao, i s premijerima zemalja Jadranske povelje – Albanija, Hrvatska i Makedonija – s kojima će "razgovarati o njihovim težnjama za učlanjenje u NATO, kao i o regionalnim pitanjima kao što je Kosovo".

Komplikovani odnosi

Hedli je ocenio i da su odnosi s Moskvom "komplikovani". Neslaganja se ispoljavaju naročito oko raketa i Kosova, dodao je, uz isticanje da dve sile sarađuju na nizu drugih pitanja – u borbi protiv terorizma, protiv širenja oružja za masovno uništavanje, oko iranske i severnokorejske "nuklearizacije"…

Predsednik Buš je odredio politiku prema Rusiji i nastaviće da je određuje – podsetio je Hedli. Putin, slično, određuje politiku Rusije prema Americi.