Бушова дипломатска офанзива

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 3. јуна – Амерички председник Џорџ Буш креће сутра на једну од својих најамбициознијих турнеја по Европи, тежећи да учврсти савезништва у тренутку кад се Стари континент враћа међу актуелне приоритете глобалног курса Вашингтона. Таква дипломатска офанзива треба, рекло би се, да покаже и – како Бела кућа све више рачуна са ширењем међународних веза и да је "прошло време" њених једностраних акција, каква је била у Ираку, које су прилично истумбале светске односе и појачале подозрење према политици САД.

Осам дана Буш ће провести у седам земаља. Главни циљ његове турнеје је учешће на самиту Групе осам индустријских сила, који се од 6. до 8. јуна одржава у немачком граду Хајлигендаму. Претходног дана ће посетити Чешку, а после и Пољску, Италију, Ватикан, Албанију и Бугарску.

 "Мекши приступ"

На самиту ће се потрудити, како сугеришу овдашњи аналитичари, да приступ Америке свету представи у елементима њене "саосећајности и љубазности", како би донекле потиснуо учестале примедбе за "арогантност и самовољу". Агенција Асошиејтид прес наводи да је претходних дана учинио низ потеза за задовољавање "приспелих захтева". Обећао је учешће, са задршком која ће заћи у време после његовог одласка са чела САД, у разговорима којима би 15 највећих загађивача атмосфере (САД на првом месту) усагласили мере за смањивање таквих лучења која доприносе климатским ломовима; затражио повећање америчких улагања за борбу против сиде у Африци; појачао је (додуше једнострано) економске санкције против Судана због "геноцида у Дарфуру"; пристао је на смењивање на кормилу Светске банке (поводом афере "Волфовиц") уваживши и захтеве да за њеног новог председника предложи "личност интернационалног престижа" (Роберта Зелика)…

Већи део свог председниковања, дугог безмало шест и по година, Буш је посветио практиковању "тврде моћи" (војне), а овом приликом му је стало да испољи "меку моћ" – са солидарним доприносом решавању "универзалних проблема". Такав приступ знатно је популарнији у Европи од приче о борби против Ал Каиде и талибана – оценио је Чарлс Капчан, директор за европске студије у овдашњем Савету за међународне односе.

Али, проблеми су се нагомилали. У сукобу између полиције и демонстранта, који траже више од светских сила, јуче у Ростоку, на 25 километара од места где ће одржати самит, повређено је око хиљаду људи на обе стране…

Посматрачима се чини да ће бити ванредних узбуђења и на састанцима "у четири ока". На њима ће, уз остало, Буш још једном изразити жаљење што остаје без "највернијег савезника", британског премијера Тонија Блера који се ускоро повлачи с дужности, али и задовољство што су на челу Немачке и Француске, с којима су се односи пореметили због Ирака, сада "изразити пријатељи САД" Ангела Меркел и Николас Саркози.

Спор око ракета и Косова

С највећим занимањем се очекује, међутим, Бушов дијалог с "личним пријатељем на челу земље с којом се везе САД убрзано погоршавају", то јест – с руским председником Владимиром Путином. Они су се телефоном, пре неки дан, договорили да у Немачкој наставе разговоре о "ракетним односима" као и о Косову, што су питања око којих су најизразитије несагласности између Беле куће и Кремља.

Пред полазак је Буш за оба та проблема рекао да ће настојати да саговорника увери, отприлике, како су и подршка Ахтисаријевом плану и постављање америчког ракетног штита – за опште добро. Путин је, међутим, остао при ставу да такви планови – подривају међународни поредак, стварајући штетан правни преседан и војни дебаланс.

Схватајући да су несагласности веће од домета једног сусрета, Буш је Путина позвао да буде први страни лидер којег ће угостити на приватном поседу свога оца, у месту Кенебанкпорту, на североистоку САД, 1. и 2. јула. Бушова европска маршрута наговештава, међутим, и посредне припреме за тај потоњи сусрет.

Посетиће, тако, Чешку и Пољску, где се планира постављање "ракетног штита против пројектила отпадника као што је Иран", као и Албанију, где се досад није обрео ниједан председник САД. У Тирани ће, како је наговестио његов саветник за националну безбедност Стивен Хедли, изразити "признање" домаћинима, уз остало, за "конструктивну подршку косовском процесу и Ахтисаријевом плану". Тамо ће се 10. јуна састати, како је рекао, и с премијерима земаља Јадранске повеље – Албанија, Хрватска и Македонија – с којима ће "разговарати о њиховим тежњама за учлањење у НАТО, као и о регионалним питањима као што је Косово".

Компликовани односи

Хедли је оценио и да су односи с Москвом "компликовани". Неслагања се испољавају нарочито око ракета и Косова, додао је, уз истицање да две силе сарађују на низу других питања – у борби против тероризма, против ширења оружја за масовно уништавање, око иранске и севернокорејске "нуклеаризације"…

Председник Буш је одредио политику према Русији и наставиће да је одређује – подсетио је Хедли. Путин, слично, одређује политику Русије према Америци.