Agent MI6 brani zatočenika Gvantanama

London – Hari Ferguson, bivši agent britanske obaveštajne službe MI6, najavio je da će danas otpočeti sedmodnevni štrajk glađu – u znak podrške Šakiru Ameru, poslednjem britanskom zatvoreniku Gvantanama. Amer je bez dokaza o umešanosti u terorističke zavere punih jedanaest godina zatočen u američkom zatvoru na Kubi, izvestili su londonski nedeljnik „Obzerver” i dnevnik „Gardijan”.

U obraćanju štampi, Ferguson je objasnio da je njegov protest usmeren i protiv „sramotnog ćutanja” britanske vlade o ovom slučaju. „Raspoložive informacije me navode na zaključak da London žrtvuje nevinog zatočenika, ne bi li sprečio da on posle puštanja na slobodu širi dokaze o učešću agenata MI6 u hapšenjima i tamničenjima osoba osumnjičenih za terorizam”, rekao je Ferguson.

                                                                                    * * * 

Protest britanskog obaveštajca pleni pažnju, s obzirom na to da je reč o agentu s brojnim odlikovanjima u službi MI6 i zaslugama u akcijama izvedenim po nalogu Nacionalnog servisa za informacije (NIS). Njegov štrajk bi mogao značajnije da doprinese oslobađanju Šakira Amera od dosadašnjih inicijativa pojedinaca i nevladinih organizacija, smatra Amerov advokat Klajv Staford Smit. On je juče izjavio medijima: „Velika je stvar da je neko s takvim ugledom u MI6 odlučio da se zauzme za mog klijenta”.

Dosadašnje inicijative nisu urodile plodom, iako su američke službe CIA i Ef-Bi-Aj u dva navrata – po nalogu predsednika Džordža Buša u 2007. i Baraka Obame u 2009. godini – ustanovile da Amer ne predstavlja opasnost po bezbednost SAD ili njihovih saveznika.

Izjalovile su se inicijative glumice Džuli Kristi i komičara Frenkija Bojla. Nije urodila plodom ni peticija Amnesti internešenela, iz aprila ove godine, sa stotinu hiljada potpisa...

U krugu „struke” se prepričava da je MI6 vršio pritisak na članove vlade u Londonu. Dodaje se da se vlada u Londonu nije protivila „intervenciji” obaveštajaca, s obzirom na to da je po ovom pitanju i sama bila pasivna. London je isticao da je puštanje na Amera na slobodu isključivo u američkoj nadležnosti. „Gardijan” ističe, međutim, da bi u skladu s Poveljom UN o ljudskim pravima Velika Britanija i SAD morale zajednički da donesu odluku o oslobađanju i pokrenu sudski proces protiv odgovornih u kome bi žrtva bila svedok.

U spekulacijama takozvanih insajdera, Ferguson je proglašen „izdajnikom” koji podstiče tenzije u javnosti da bi se reklamirao kao autor publikacija o radu špijuna. (Objavio je, po napuštanju službe, nekoliko knjiga, među njima „Priručnik za špijune”. Autor je TV serijala o obaveštajcima koji je emitovao drugi program Bi-Bi-Si.) Pažljivijom analizom Fergusonovih nauma, dolazi se, ipak, do zaključka da on nije kritičar postojanja obaveštajnih službi, već da je istupio po „višem nalogu”, ne bi li se podneo dokaz britanskoj i svetskoj javnosti da je eventualna umešanost obaveštajaca sa Ostrva u nezakonite radnje američkih kolega samo delo „crnih ovaca” koje su radile na svoju ruku.

U prilog rečenom ide Fergusonva izjava „Gardijanu”: „Pojedinci, nedostojni službe, naneli su štetu (obaveštajnoj) organizaciji na koju sam bio ponosan... Pribegli su nezakonitim strategijama koje podrazumevaju ubistvo, kidnapovanje, mučenje i tamničenje bez sudske dozvole.”

Bilo bi dobro ako bi inicijativa britanskog obaveštajca urodila plodom. Ne samo zbog britanskog zatočenika u Gvantanamu, već i zbog niza drugih žrtava. Podsećanja radi, pre nekoliko godina obelodanjen je slučaj Nemca Murata Kurnaca koji je nedužan proveo pet godina u zatvorima CIA, između ostalog i zbog nespremnosti vlade u Berlinu da interveniše. Prve, nedužne žrtve tajnih zatvora CIA, međutim, nisu bili teroristi već srpski vojnici Boban Milenković i Seško Tairović. Kidnapovani su u proleće 1999. godine od pripadnika OVK, a potom zatočeni u američkom vojnom zatvoru u Manhajmu, u Nemačkoj, koji je tada bio pod upravom CIA.