Агент МИ6 брани заточеника Гвантанама

Лондон – Хари Фергусон, бивши агент британске обавештајне службе МИ6, најавио је да ће данас отпочети седмодневни штрајк глађу – у знак подршке Шакиру Амеру, последњем британском затворенику Гвантанама. Амер је без доказа о умешаности у терористичке завере пуних једанаест година заточен у америчком затвору на Куби, известили су лондонски недељник „Обзервер” и дневник „Гардијан”.

У обраћању штампи, Фергусон је објаснио да је његов протест усмерен и против „срамотног ћутања” британске владе о овом случају. „Расположиве информације ме наводе на закључак да Лондон жртвује невиног заточеника, не би ли спречио да он после пуштања на слободу шири доказе о учешћу агената МИ6 у хапшењима и тамничењима особа осумњичених за тероризам”, рекао је Фергусон.

                                                                                    * * * 

Протест британског обавештајца плени пажњу, с обзиром на то да је реч о агенту с бројним одликовањима у служби МИ6 и заслугама у акцијама изведеним по налогу Националног сервиса за информације (НИС). Његов штрајк би могао значајније да допринесе ослобађању Шакира Амера од досадашњих иницијатива појединаца и невладиних организација, сматра Амеров адвокат Клајв Стафорд Смит. Он је јуче изјавио медијима: „Велика је ствар да је неко с таквим угледом у МИ6 одлучио да се заузме за мог клијента”.

Досадашње иницијативе нису уродиле плодом, иако су америчке службе ЦИА и Еф-Би-Ај у два наврата – по налогу председника Џорџа Буша у 2007. и Барака Обаме у 2009. години – установиле да Амер не представља опасност по безбедност САД или њихових савезника.

Изјаловиле су се иницијативе глумице Џули Кристи и комичара Френкија Бојла. Није уродила плодом ни петиција Амнести интернешенела, из априла ове године, са стотину хиљада потписа...

У кругу „струке” се препричава да је МИ6 вршио притисак на чланове владе у Лондону. Додаје се да се влада у Лондону није противила „интервенцији” обавештајаца, с обзиром на то да је по овом питању и сама била пасивна. Лондон је истицао да је пуштање на Амера на слободу искључиво у америчкој надлежности. „Гардијан” истиче, међутим, да би у складу с Повељом УН о људским правима Велика Британија и САД морале заједнички да донесу одлуку о ослобађању и покрену судски процес против одговорних у коме би жртва била сведок.

У спекулацијама такозваних инсајдера, Фергусон је проглашен „издајником” који подстиче тензије у јавности да би се рекламирао као аутор публикација о раду шпијуна. (Објавио је, по напуштању службе, неколико књига, међу њима „Приручник за шпијуне”. Аутор је ТВ серијала о обавештајцима који је емитовао други програм Би-Би-Си.) Пажљивијом анализом Фергусонових наума, долази се, ипак, до закључка да он није критичар постојања обавештајних служби, већ да је иступио по „вишем налогу”, не би ли се поднео доказ британској и светској јавности да је евентуална умешаност обавештајаца са Острва у незаконите радње америчких колега само дело „црних оваца” које су радиле на своју руку.

У прилог реченом иде Фергусонва изјава „Гардијану”: „Појединци, недостојни службе, нанели су штету (обавештајној) организацији на коју сам био поносан... Прибегли су незаконитим стратегијама које подразумевају убиство, киднаповање, мучење и тамничење без судске дозволе.”

Било би добро ако би иницијатива британског обавештајца уродила плодом. Не само због британског заточеника у Гвантанаму, већ и због низа других жртава. Подсећања ради, пре неколико година обелодањен је случај Немца Мурата Курнаца који је недужан провео пет година у затворима ЦИА, између осталог и због неспремности владе у Берлину да интервенише. Прве, недужне жртве тајних затвора ЦИА, међутим, нису били терористи већ српски војници Бобан Миленковић и Сешко Таировић. Киднаповани су у пролеће 1999. године од припадника ОВК, а потом заточени у америчком војном затвору у Манхајму, у Немачкој, који је тада био под управом ЦИА.