Na doboš otišlo 500 stanova

Sve je više oglasa u kojima banke nude na prodaju nekretnine koje su im pripale zato što njihovi kupci više nisu mogli da otplaćuju ratu zajma. Nude se kuće, stanovi, hoteli, poslovni prostori... Pravog podatka o tome koliko je aktiviranih hipoteka nema, a ono što je poznato jeste da je 500 korisnika osiguranih stambenih zajmova ostalo bez svojih kuća i stanova. To je podatak Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

– Tendencija rasta kredita sa problemom u otplati postoji, ali u sadašnjem trenutku i dalje je relativno mala. Korporacija trenutno ispunjava obaveze za oko 500 dospela kredita, što je svega 0,6 odsto u odnosu na ukupan broj osiguranih kredita,od oko 72.000. Trenutno, procentualno učešće problematičnih kredita u ukupnom broju i nije tako alarmantan. I dalje se može reći da su korisnici stambenih kredita u Srbiji i dalje najuredniji u izmirivanju svojih mesečnih obaveza u odnosu na druge kreditne proizvode. Korporacija je spremna i za situacije sa većim brojem problematičnih kredita i reagovaće prema predviđenim mehanizmima. Gledajući širu sliku, za sada smo zadovoljni otplatama i pored navedenog broja dospelih kredita – kažu u korporaciji.

Banke, inače, neće javno da priznaju problem s ovim delom svog kreditnog portfolija.Uglavnom kažu da su korisnici stambenih kredita veoma uredni u otplati svojih kredita.

Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže da je od početka globalne finansijske krize povećano aktiviranje izvesnog broja hipoteka

– S obzirom na to da je aktiviranje sredstva obezbeđenja korak koji će banka napraviti tek ukoliko ne postoji nikakvo drugo rešenje, govorimo o relativno malom broju građana na nivou čitavog bankarskog sektora, a korisnici stambenih kredita još su najredovnije platiše. U Sosijete ženeral banci, kašnjenje po kreditima jeste na dvostruko nižem nivou od proseka na tržištu. U ovom trenutku, aktivirali smo dvadesetak, što je, ako uzmemo u obzir da je banka plasiralapreko 8.000 stambenih kredita, prihvatljiv broj – kaže Rebić.

Bankari kažu da je aktiviranje hipoteke poslednja opcija kojojpribegavaju, jer to nije u interesu ni klijenta ni banke. Njihov savet je da se klijenti, čim shvate da više nisu u mogućnosti da redovno servisiraju prispele rate, obrate ličnom bankaru kako bi se u saradnji sa bankom pronašlo najbolje rešenje za klijenta.

U slučaju da klijenti iz određenih razloga dospeju u teškoće, a tu situaciju kasnije malo poprave, onda praktično budu u režimu posebnog praćenja, sa zakašnjenjem od, recimo,četiri rate. Međutim, hipoteka jošnije aktivirana, jer je postignut neki ritam otplate.

U Eurobanci EFG navode da njihovi klijenti redovno izmiruju svoje obaveze. Kada su građani u pitanju, više od 98 odsto dužnika redovno vraća stambene kredite, dok je kod keš i potrošačkih kredita ovaj procenat oko 95 odsto. Što se tiče pravnih lica, velika, mala i srednja preduzeća bolje izmiruju obaveze, dok mikrofirme i preduzetnici još imaju poteškoća.

Agencije za nekretnine u svojoj ponudi nemaju stanove čiji je vlasnik postala banka, jer kako kaže Kaća Lazarević, direktorka „Alke”, banke ih oglašavaju i prodaju bez posrednika.

– To je najčistija prodaja nekretnina zato što su papiri uredni. Kada banka proda stan, ona najpre namiri svoj dug, a ukoliko pretekne novca vraća ga dužniku. Ljudi često ne žele da kupuju stanove na kojima je aktivirana hipoteka, jer to smatraju lošom srećom – ističe Lazarevićeva.

Za Tomislava Sekulića, direktora agencije „Properti Evropa”, kupovina stana, koji je prešao u vlasništvo banke, jeste šansa da se po ceni i 30 odsto nižoj od tržišne dođe do krova nad glavom. Ali ni njegova agencija u ponudi nema takve stanove nego samo poslovne hale.

– Banke imaju svoje službe za prodaju stanova na kojima je aktivirana hipoteka. Ako ni posle treće licitacije ne uspeju da prodaju nekretninu, onda se direktno pogađaju sa kupcima – kaže Sekulić.

U Nacionalnoj korporaciji kažu da oni savetuju korisnike kredita da ukoliko se ispostavi da neće moći uredno da plaćajusvoje mesečne obaveze, da jednostavno sami prodaju stan koji su kupili i zatvore svoj kredit prema banci. Time izbegavaju da budu evidentirani kao neuredne platiše kredita i mogu kasnije, kada budu našli posao, da traže novi stambeni kredit. Sigurno je da je i cena koja može da se postigne kada vlasnik prodaje stan veća nego kada to radi banka u prinudnoj naplati.