На добош отишло 500 станова

Све је више огласа у којима банке нуде на продају некретнине које су им припале зато што њихови купци више нису могли да отплаћују рату зајма. Нуде се куће, станови, хотели, пословни простори... Правог податка о томе колико је активираних хипотека нема, а оно што је познато јесте да је 500 корисника осигураних стамбених зајмова остало без својих кућа и станова. То је податак Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.

– Тенденција раста кредита са проблемом у отплати постоји, али у садашњем тренутку и даље је релативно мала. Корпорација тренутно испуњава обавезе за око 500 доспела кредита, што је свега 0,6 одсто у односу на укупан број осигураних кредита,од око 72.000. Тренутно, процентуално учешће проблематичних кредита у укупном броју и није тако алармантан. И даље се може рећи да су корисници стамбених кредита у Србији и даље најуреднији у измиривању својих месечних обавеза у односу на друге кредитне производе. Корпорација је спремна и за ситуације са већим бројем проблематичних кредита и реаговаће према предвиђеним механизмима. Гледајући ширу слику, за сада смо задовољни отплатама и поред наведеног броја доспелих кредита – кажу у корпорацији.

Банке, иначе, неће јавно да признају проблем с овим делом свог кредитног портфолија.Углавном кажу да су корисници стамбених кредита веома уредни у отплати својих кредита.

Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке, каже да је од почетка глобалне финансијске кризе повећано активирање извесног броја хипотека

– С обзиром на то да је активирање средства обезбеђења корак који ће банка направити тек уколико не постоји никакво друго решење, говоримо о релативно малом броју грађана на нивоу читавог банкарског сектора, а корисници стамбених кредита још су најредовније платише. У Сосијете женерал банци, кашњење по кредитима јесте на двоструко нижем нивоу од просека на тржишту. У овом тренутку, активирали смо двадесетак, што је, ако узмемо у обзир да је банка пласиралапреко 8.000 стамбених кредита, прихватљив број – каже Ребић.

Банкари кажу да је активирање хипотеке последња опција којојприбегавају, јер то није у интересу ни клијента ни банке. Њихов савет је да се клијенти, чим схвате да више нису у могућности да редовно сервисирају приспеле рате, обрате личном банкару како би се у сарадњи са банком пронашло најбоље решење за клијента.

У случају да клијенти из одређених разлога доспеју у тешкоће, а ту ситуацију касније мало поправе, онда практично буду у режиму посебног праћења, са закашњењем од, рецимо,четири рате. Међутим, хипотека јошније активирана, јер је постигнут неки ритам отплате.

У Еуробанци ЕФГ наводе да њихови клијенти редовно измирују своје обавезе. Када су грађани у питању, више од 98 одсто дужника редовно враћа стамбене кредите, док је код кеш и потрошачких кредита овај проценат око 95 одсто. Што се тиче правних лица, велика, мала и средња предузећа боље измирују обавезе, док микрофирме и предузетници још имају потешкоћа.

Агенције за некретнине у својој понуди немају станове чији је власник постала банка, јер како каже Каћа Лазаревић, директорка „Алке”, банке их оглашавају и продају без посредника.

– То је најчистија продаја некретнина зато што су папири уредни. Када банка прода стан, она најпре намири свој дуг, а уколико претекне новца враћа га дужнику. Људи често не желе да купују станове на којима је активирана хипотека, јер то сматрају лошом срећом – истиче Лазаревићева.

За Томислава Секулића, директора агенције „Проперти Европа”, куповина стана, који је прешао у власништво банке, јесте шанса да се по цени и 30 одсто нижој од тржишне дође до крова над главом. Али ни његова агенција у понуди нема такве станове него само пословне хале.

– Банке имају своје службе за продају станова на којима је активирана хипотека. Ако ни после треће лицитације не успеју да продају некретнину, онда се директно погађају са купцима – каже Секулић.

У Националној корпорацији кажу да они саветују кориснике кредита да уколико се испостави да неће моћи уредно да плаћајусвоје месечне обавезе, да једноставно сами продају стан који су купили и затворе свој кредит према банци. Тиме избегавају да буду евидентирани као неуредне платише кредита и могу касније, када буду нашли посао, да траже нови стамбени кредит. Сигурно је да је и цена која може да се постигне када власник продаје стан већа него када то ради банка у принудној наплати.