"Putinizam" na samitu G-8

Ruski predsednik Vladimir Putin ponovo je dokazao da je veliki igrač. Na svega nekoliko dana pred početak samita zemalja članica G-8 koji se ove godine održava u nemačkom gradu Hajligendamu, na konferenciji za odabrane ruske i strane novinare, predstavnike medija zemalja velike osmorke, praktično je obznanio sveobuhvatnu političku platformu koju će zastupati u razgovorima sa zapadnim kolegama. A radi se o čitavom nizu pitanja – od razmeštanja američkih raketnih sistema u Evropi, poštovanja ljudskih prava, energetike, saradnje na azijskom kontinentu, do problema statusa Kosova i Metohije.

Putin u susretu sa novinarima nije imao potrebu da lično usmerava tok razgovora. Jednostavno, prepustio je svojim gostima da biraju teme. Time je celu priču učinio mnogo efektnijom. Kako se ispostavilo, efektnijom čak i od nedavnog govora na međunarodnoj konferenciji u Minhenu, pretvorivši tako najnoviji istup, praktično, u neku vrstu političkog zaveštanja ruskoj i stranoj javnosti.

Linija za Vašington

Verovatno najupečatljiviji utisak koji ostaje posle susreta Putina sa novinarima jeste taj da će, i po njegovom odlasku iz Kremlja, najvećom zemljom na svetu nastaviti da vlada duh "putinizma". Kako drugačije razumeti, na primer, odlučnost sa kojom predsednik najavljuje odgovor Rusije na razmeštanje raketnih sistema SAD u Evropi i, analogno tome, pojavu američkog nuklearnog arsenala na Starom kontinentu. Reč svakako nije o konfrontaciji dnevnog karaktera. Naprotiv, u pitanju je strateški stav koji će sigurno ostati da živi i posle promene na čelu ruske države.

Ovde vredi pomenuti jedan karakterističan momenat. Naime, govoreći o sučeljavanju zapada i istoka na vojnom planu, Putin je jasno stavio do znanja da NATO smatra običnim priveskom američke vojne sile. On je to ilustrovao i pošalicom iz socijalističkih vremena kada je na pitanje: "Koji je od telefona na stolu (tadašnjeg predsednika Istočne Nemačke) Erika Honekera direktno povezan sa Moskvom?", odgovor bio: "Onaj koji ima samo slušalicu", "I u Briselu postoji sličan telefon, samo je povezan sa Vašingtonom", zaključio je Putin.

Ukratko, saradnja EU sa Rusijom, po Putinu, ima smisla samo izvan vojnih okvira. A instaliranje raketnih baza i radara u Poljskoj i Češkoj, kao i otvaranje baza NATO-a u Bugarskoj i Rumuniji definitivno ne ulazi u taj okvir. Tako trenutno stoje stvari i to je strateško opredeljenje kojim će se Rusija voditi u daljim odnosima sa Evropljanima i Amerikancima.

"Glavni problem današnjice je što pojedine članice međunarodne zajednice sebi daju za pravo da svoje mišljenje smatraju konačnom istinom", naveo je Putin i dodao: "To svakako ne doprinosi atmosferi poverenja... Duboko sam ubeđen da ukoliko bismo uspeli u međunarodnu praksu da uvedemo ne prosto razmatranje problema nego pronalaženje kompromisa za njihovo rešavanje, to bi bilo dobro za sve."

Pred lidere G-8 Putin će izaći sa još jednim strateškim stavom koji bi Evropljane mogao da dovede u nezavidniju poziciju od sadašnje. Reč je, naime, o sve bržem okretanju Rusije zemljama azijskog kontinenta. Ali, saradnja sa susedima na istoku za Rusiju nije puka razmena dobara. Reč je o najdinamičnijim ekonomijama u svetu kojima su i te kako neophodni i tehnologija kojom Rusi raspolažu, i energenti, i jaka finansijska podrška. Na sve to u Moskvi su odavno spremni. Uostalom, želja da se sva sporna pitanja, uključujući i nesporazum sa Japanom oko Kurilskih ostrva, reše na obostrano zadovoljstvo jasno pokazuju nameru Moskve da ka istoku gradi mostove, a ne rovove.

Predsednik Rusije odlučan je i u stavu da budućnost najveće zemlje na svetu više ne može da bude građena tako što bi se njeni nepregledni prostori pretvorili u neiscrpan i bagatelan izvor energije za partnere sa zapada. To, naravno, znači manju zaradu za strane ulagače, veću obavezu poštovanja zakonskih propisa, uključujući i ekoloških, ali i, što je najvažnije, veću sigurnost u poslovanju za sve učesnike.

Otvorena vrata Kremlja

Istini za volju, kako Putin razmišlja o budućnosti Rusije svedoči i njegovo zalaganje za produženje predsedničkog mandata. Naravno, ne sopstvenog. Objašnjenje zašto je to dobro, kao i pozivanje na slične primere u svetu, jasno kazuje da je svestan sa kakvim teškoćama će se suočiti sledeći ruski predsednik, ali i da on sam (Putin) nema nameru da eventualnoj stihiji prepusti ono što je sopstvenim rukama i sopstvenim autoritetom stvarao punih osam godina.

Drugim rečima, Vladimir Vladimirovič neće na proleće iduće godine jednostavno za sobom zatvoriti vrata kancelarije u Kremlju, zahvaliti se kolegama i službenicima na saradnji i – otići. Njegova namera da se vrati nije glasno izrečena, ali ostaje da lebdi u vazduhu.

I to je poruka liderima G-8.