"Путинизам" на самиту Г-8

Руски председник Владимир Путин поново је доказао да је велики играч. На свега неколико дана пред почетак самита земаља чланица Г-8 који се ове године одржава у немачком граду Хајлигендаму, на конференцији за одабране руске и стране новинаре, представнике медија земаља велике осморке, практично је обзнанио свеобухватну политичку платформу коју ће заступати у разговорима са западним колегама. А ради се о читавом низу питања – од размештања америчких ракетних система у Европи, поштовања људских права, енергетике, сарадње на азијском континенту, до проблема статуса Косова и Метохије.

Путин у сусрету са новинарима није имао потребу да лично усмерава ток разговора. Једноставно, препустио је својим гостима да бирају теме. Тиме је целу причу учинио много ефектнијом. Како се испоставило, ефектнијом чак и од недавног говора на међународној конференцији у Минхену, претворивши тако најновији иступ, практично, у неку врсту политичког завештања руској и страној јавности.

Линија за Вашингтон

Вероватно најупечатљивији утисак који остаје после сусрета Путина са новинарима јесте тај да ће, и по његовом одласку из Кремља, највећом земљом на свету наставити да влада дух "путинизма". Како другачије разумети, на пример, одлучност са којом председник најављује одговор Русије на размештање ракетних система САД у Европи и, аналогно томе, појаву америчког нуклеарног арсенала на Старом континенту. Реч свакако није о конфронтацији дневног карактера. Напротив, у питању је стратешки став који ће сигурно остати да живи и после промене на челу руске државе.

Овде вреди поменути један карактеристичан моменат. Наиме, говорећи о сучељавању запада и истока на војном плану, Путин је јасно ставио до знања да НАТО сматра обичним привеском америчке војне силе. Он је то илустровао и пошалицом из социјалистичких времена када је на питање: "Који је од телефона на столу (тадашњег председника Источне Немачке) Ерика Хонекера директно повезан са Москвом?", одговор био: "Онај који има само слушалицу", "И у Бриселу постоји сличан телефон, само је повезан са Вашингтоном", закључио је Путин.

Укратко, сарадња ЕУ са Русијом, по Путину, има смисла само изван војних оквира. А инсталирање ракетних база и радара у Пољској и Чешкој, као и отварање база НАТО-а у Бугарској и Румунији дефинитивно не улази у тај оквир. Тако тренутно стоје ствари и то је стратешко опредељење којим ће се Русија водити у даљим односима са Европљанима и Американцима.

"Главни проблем данашњице је што поједине чланице међународне заједнице себи дају за право да своје мишљење сматрају коначном истином", навео је Путин и додао: "То свакако не доприноси атмосфери поверења... Дубоко сам убеђен да уколико бисмо успели у међународну праксу да уведемо не просто разматрање проблема него проналажење компромиса за њихово решавање, то би било добро за све."

Пред лидере Г-8 Путин ће изаћи са још једним стратешким ставом који би Европљане могао да доведе у незавиднију позицију од садашње. Реч је, наиме, о све бржем окретању Русије земљама азијског континента. Али, сарадња са суседима на истоку за Русију није пука размена добара. Реч је о најдинамичнијим економијама у свету којима су и те како неопходни и технологија којом Руси располажу, и енергенти, и јака финансијска подршка. На све то у Москви су одавно спремни. Уосталом, жеља да се сва спорна питања, укључујући и неспоразум са Јапаном око Курилских острва, реше на обострано задовољство јасно показују намеру Москве да ка истоку гради мостове, а не ровове.

Председник Русије одлучан је и у ставу да будућност највеће земље на свету више не може да буде грађена тако што би се њени непрегледни простори претворили у неисцрпан и багателан извор енергије за партнере са запада. То, наравно, значи мању зараду за стране улагаче, већу обавезу поштовања законских прописа, укључујући и еколошких, али и, што је најважније, већу сигурност у пословању за све учеснике.

Отворена врата Кремља

Истини за вољу, како Путин размишља о будућности Русије сведочи и његово залагање за продужење председничког мандата. Наравно, не сопственог. Објашњење зашто је то добро, као и позивање на сличне примере у свету, јасно казује да је свестан са каквим тешкоћама ће се суочити следећи руски председник, али и да он сам (Путин) нема намеру да евентуалној стихији препусти оно што је сопственим рукама и сопственим ауторитетом стварао пуних осам година.

Другим речима, Владимир Владимирович неће на пролеће идуће године једноставно за собом затворити врата канцеларије у Кремљу, захвалити се колегама и службеницима на сарадњи и – отићи. Његова намера да се врати није гласно изречена, али остаје да лебди у ваздуху.

И то је порука лидерима Г-8.