Klovn plavih nogu

Morska ptica iz roda pelikana koja živi u tropskim i suptropskim područjima Amerike, poznata pod imenom plavonoga bluna, ima uzani kljun, plavo-sivu kožu lica, braonkasta krila i stomak prekriven belim perjem. Iz šarolikog ptičijeg sveta izdvaja se zahvaljujući nogama između čijih je prstiju razapeta svetloplava plovna kožica.
Ova ogromna plava stopala posebno dolaze do izražaja kada se mužjak udvara ženki. Kad odabere ženku, pernati "kavaljer" prvo obleće oko nje, a zatim sleće, skakuće podižući noge uvis, snažno udara njima po tlu kao da stepuje, pokazujući pri tom svojoj izabranici grančice i travke koje je sakupio kako bi obložio gnezdo. Ako ona pristane, oboje će podići kljunove ka nebu, a mužjak će svoj uspeh oglasiti prodornim zviždukom. Zbog neobičnog izgleda i ponašanja, španski moreplovci su ovu pticu nazvali "ludica".

Ženka u plitko gnezdo iskopano na tlu snese dva do tri jajeta, a zatim, u narednih 45 dana brigu o njima deli sa svojim partnerom. Za razliku od većine ptica, plavonoge blune nemaju ogoljene delove kože preko kojih bi prenele svoju telesnu toplotu na jaja. Umesto toga, greju ih svojim velikim i toplim, dobro prokrvljenim nogama. Kad se mladi izlegu, roditelji će ih još mesec dana čuvati i nositi na plavim plovnim kožicama. Oba roditelja ptiće hrane na smenu, donoseći im u kljunu polusvarenu ribu. Ako hrane nema dovoljno, ješće samo najkrupnije mladunče, koje ima najviše šanse da preživi.

Dva meseca pošto se ispili, ptiče će raširiti krila, čiji je raspon oko metar i po, i vinuti se u nebo iznad pučine. Međutim, tek kad navrši tri godine, mlada ptica će izgubiti sve paperje i izgledati potpuno isto kao roditelji. Najveći deo godine plave blune provode leteći nad morem, lagano klizeći niz vazdušne struje. Samo u vreme parenja i gnežđenja sleću na ostrva.

Plavonoge blune hrane se samo ribom. Obično love u većim grupama. Kada ptica ugleda plen, sklopi krila, stušti se ka vodenoj površini, zaroni i nekoliko metara dalje izroni sa ribom u kljunu. Ivice kljuna ove ptice su nazubljene da plen ne bi iskliznuo. Iako u lov leti u društvu, bluna više voli da jede sama i to čini najčešće rano ujutro ili u sumrak.

Ornitolozi procenjuju da na svetu ima oko 40.000 parova plavonogih bluna, od kojih se polovina gnezdi na Galapagosu. Ove ptice koje u vazduhu izgledaju veličanstveno, na tlu su veoma nespretne. Pošto se ne plaše ljudi, lako ih je uhvatiti, što je decenijama izazivalo smanjivanje njihovog broja. Danas su pod zaštitom zakona.