"Sivi dom" bez palica

Kruševac – Tačno 11. juna 1947. godine Vaspitno-popravni dom u Kruševcu primio je prve maloletne delinkvente i postao njihov štićenik. Od tada do danas, kroz ovu specifičnu ustanovu, građenu za celu FNRJ, prošlo je više od 10.000 maloletnika. Slika o ovoj ustanovi, stvorena na osnovu nekada popularne filmske storije "Sivi dom", danas pripada prošlosti, tvrde pedagozi i psiholozi iz ove ustanove.
Vaspitno-popravni dom se priprema da obeleži šest decenija postojanja, ali i za početak gradnje novog doma, koji nimalo neće ličiti na dosadašnju ustanovu kasarnskog tipa, već će biti savremena životna zajednica, sa grupama od osmoro do desetoro ljudi.

Obeležavanje 60-godišnjice "Sivog doma" biće prilika za predstavljanje stručnih radova o nekadašnjem i sadašnjem radu sa maloletnicima...– Iza nas je period od 60 godina, ispunjen dragocenim iskustvom, koje koristimo kako bismo, u saradnji sa odgovornim institucijama van Doma, ostvarili cilj – da iskreno pomognemo ovim mladim ljudima, da ih vratimo u društvo da budu njegovi korisni članovi. I naš jubilej, i Godina zaštite maloletnika su prilika da, uz pomoć unicefa, napravimo značajan iskorak ka stvaranju savremenog sistema domova za zaštitu i rehabilitaciju mladih – kaže za "Politiku" Stevan Aksentijević, upravnik VP doma u Kruševcu.

Tokom minulih decenija, dom je ličio na ustanovu kasarnskog tipa, u koju su dolazili mladi prestupnici iz svih krajeva Jugoslavije, a danas iz Srbije. Dom u Kruševcu jedina je ustanova za mlade kojima sudovi izriču meru – "upućivanje u vaspitno-popravni dom", za razliku od mere "upućivanje u vaspitnu ustanovu" (kakve postoje u nekoliko gradova Srbije). Razlika je u težini krivičnog dela, odnosno težini poremećaja u ponašanju.

Nekada su u kruševački VP dom dolazili mladi delinkventi (oko 90 odsto njih) prvenstveno zbog krađe i drugih "bagatelnih" krivičnih dela, kako kaže za naš list psiholog Živica Pavlović, šef prijemnog odeljenja. Više od 70 odsto maloletnika sada dolazi u ovaj dom zbog krivičnih dela sa elementima nasilja, od nanošenja telesnih povreda drugim osobama do ubistava. Ogroman je i broj prestupnika koji su na stranputicu otišli zbog ugrožene egzistencije, a onda išli sve dalje i dalje. Vaspitno-obrazovnom osoblju je, kažu, zaista teško da nadomeste 16 ili 17 godina neadekvatnog vaspitanja u porodici, pre svega, i društvu. Uloženi napor ne daje uvek očekivane rezultate, ali se od cilja ne odustaje i gura projekat doma novog tipa na novoj lokaciji.– napravili smo projekat novog vaspitno-popravnog doma, koji bi bio na mnogo manjem prostoru (sada je 25 hektara). Novi sistem u prvi plan stavlja manje životne zajednice od osam do deset članova, a svaka zajednica bi imala svoj tim, koji bi radio sa maloletnicima – tvrdi upravnik Stevan Aksentijević.

Da se sve promenilo od vremena "Sivog doma" svedoči i činjenica da ovde više nema Zatvorenog odeljenja, već je to odeljenje pojačanog nadzora, da veliki broj štićenika izučava zanate, radi u industrijskom pogonu "Mladost" u okviru Doma, pohađa informatičke kurseve, pa kurseve šivenja i krojenja, ide na sportsku rekreaciju, a nije mali broj i onih koji pohađaju srednje škole u gradu. Radnici Službe obezbeđenja više ne nose palice, a smanjen je i broj lica u uniformi.– Dosjei štićenika iz razumljivih razloga nisu dostupni svima. Ali, ima nešto što možemo generalno izneti. Iz mnogih dosjea saznajemo da su mnogi naši štićenici živeli u kartonskim kutijama. Često ne znaju roditelje, ili eventualno znaju jednog i sa njim nemaju kontakte. To su veoma tužne priče. Zato se i plašimo šta će sa njima biti posle prevaspitavanja. I sada, kada ta deca dođu do četvrte faze, pripremne za otpuštanje, desi se da nam iz nekog centra za socijalni rad jave da ga ne šaljemo na odsustvo, jer nema ko da ih primi – kaže upravnik Aksentijević.