"Сиви дом" без палица

Крушевац – Тачно 11. јуна 1947. године Васпитно-поправни дом у Крушевцу примио је прве малолетне делинквенте и постао њихов штићеник. Од тада до данас, кроз ову специфичну установу, грађену за целу ФНРЈ, прошло је више од 10.000 малолетника. Слика о овој установи, створена на основу некада популарне филмске сторије "Сиви дом", данас припада прошлости, тврде педагози и психолози из ове установе.
Васпитно-поправни дом се припрема да обележи шест деценија постојања, али и за почетак градње новог дома, који нимало неће личити на досадашњу установу касарнског типа, већ ће бити савремена животна заједница, са групама од осморо до десеторо људи.

Обележавање 60-годишњице "Сивог дома" биће прилика за представљање стручних радова о некадашњем и садашњем раду са малолетницима...– Иза нас је период од 60 година, испуњен драгоценим искуством, које користимо како бисмо, у сарадњи са одговорним институцијама ван Дома, остварили циљ – да искрено помогнемо овим младим људима, да их вратимо у друштво да буду његови корисни чланови. И наш јубилеј, и Година заштите малолетника су прилика да, уз помоћ уницефа, направимо значајан искорак ка стварању савременог система домова за заштиту и рехабилитацију младих – каже за "Политику" Стеван Аксентијевић, управник ВП дома у Крушевцу.

Током минулих деценија, дом је личио на установу касарнског типа, у коју су долазили млади преступници из свих крајева Југославије, а данас из Србије. Дом у Крушевцу једина је установа за младе којима судови изричу меру – "упућивање у васпитно-поправни дом", за разлику од мере "упућивање у васпитну установу" (какве постоје у неколико градова Србије). Разлика је у тежини кривичног дела, односно тежини поремећаја у понашању.

Некада су у крушевачки ВП дом долазили млади делинквенти (око 90 одсто њих) првенствено због крађе и других "багателних" кривичних дела, како каже за наш лист психолог Живица Павловић, шеф пријемног одељења. Више од 70 одсто малолетника сада долази у овај дом због кривичних дела са елементима насиља, од наношења телесних повреда другим особама до убистава. Огроман је и број преступника који су на странпутицу отишли због угрожене егзистенције, а онда ишли све даље и даље. Васпитно-образовном особљу је, кажу, заиста тешко да надоместе 16 или 17 година неадекватног васпитања у породици, пре свега, и друштву. Уложени напор не даје увек очекиване резултате, али се од циља не одустаје и гура пројекат дома новог типа на новој локацији.– направили смо пројекат новог васпитно-поправног дома, који би био на много мањем простору (сада је 25 хектара). Нови систем у први план ставља мање животне заједнице од осам до десет чланова, а свака заједница би имала свој тим, који би радио са малолетницима – тврди управник Стеван Аксентијевић.

Да се све променило од времена "Сивог дома" сведочи и чињеница да овде више нема Затвореног одељења, већ је то одељење појачаног надзора, да велики број штићеника изучава занате, ради у индустријском погону "Младост" у оквиру Дома, похађа информатичке курсеве, па курсеве шивења и кројења, иде на спортску рекреацију, а није мали број и оних који похађају средње школе у граду. Радници Службе обезбеђења више не носе палице, а смањен је и број лица у униформи.– Досјеи штићеника из разумљивих разлога нису доступни свима. Али, има нешто што можемо генерално изнети. Из многих досјеа сазнајемо да су многи наши штићеници живели у картонским кутијама. Често не знају родитеље, или евентуално знају једног и са њим немају контакте. То су веома тужне приче. Зато се и плашимо шта ће са њима бити после преваспитавања. И сада, када та деца дођу до четврте фазе, припремне за отпуштање, деси се да нам из неког центра за социјални рад јаве да га не шаљемо на одсуство, јер нема ко да их прими – каже управник Аксентијевић.