Štajnbrik između NSA i Štazija

Kandidat opozicije za kancelara i rival Angele Merkel na jesenjim izborima za Bundestag, socijaldemokrata Per Štajnbrik kritikovao je SAD – oštrije nego svi dosadašnji nemački političari – zbog špijunaže koju je organizovala Nacionalna bezbednosna agencija (NSA). Ukoliko osvoji mandat za sastav vlade na izborima 22. septembra, založiće se za prekid pregovora između Evropske unije i SAD o transatlantskoj zoni slobodne trgovine, zapretio je Štajnbrik u nedeljnom intervju za nemačku radio-televiziju ARD.

„Blokiraću pregovore (veto Nemačke u pregovaračkom timu EU), ukoliko SAD ne pruže pouzdane podatke o tome da li i u kojoj meri špijuniraju nemačke vladine ustanove i institucije EU... Zahtevaću uvid u dokumentaciju o špijunaži nemačke privrede”, dodao je Štajnbrik.

Neposredni povod za kritiku bili su dokumenti bivšeg obaveštajnog analitičara NSA Edvarda Snoudena, iz kojih proizlazi da su SAD zloupotrebile 80 diplomatskih predstavništava širom sveta da bi špijunirale političare i privrednike zemalja domaćina. Jedna od navedenih špijunskih centrala jeste – generalni konzulat SAD u Frankfurtu na Majni.

Analizirajući razloge za neočekivani Štajnbrikov istup, nemački analitičari izneli su dve pretpostavke. Po njihovom mišljenju, socijaldemokrate su procenile da bi odlučnim stavom protiv špijunaže mogli dodatno da motivišu birače. U trenutku kada stručnjaci ne naziru kraj ekonomske krize, snaga i inovativnost domaće privrede uzdanice su Nemaca u opstanak relativnog blagostanja tako da ih privredna špijunaža više pogađa od povrede sopstvene privatnosti.

Drugi argument kojim se objašnjava kritički osvrt Štajnbrika na SAD mogao bi se prevesti  – kao kontranapad. Štajnbrik je od pre nekoliko dana u žiži interesovanja zbog navodne saradnje sa bivšom istočnonemačkom bezbednosnom i obaveštajnom službom Štazi. Istupom protiv nedozvoljene prakse bilo koje obaveštajne službe mogao bi da pokaže javnosti da je principijelni protivnik špijunske prakse.

Nemački dnevnici objavili su pre deset dana faksimil Štajnbrikovog „ličnog dosijea” iz službenog arhiva Štazija. Taj dokument sadrži sliku, ime i prezime Pera Štajnbrika, opis poziva – uticajni nemački političar – i njegov operativni nadimak Karanfil. Crveni karanfil je tradicionalno obeležje pristalica socijaldemokratije, dok je kandidat za budućeg šefa vlade u Berlinu zaveden, štaviše kao „IM”, to jest – informant.

Štajnbrik poriče bilo kakvu umešanost, a da bi to dokazao postavio je na internet kopije dokumenata u koje je dobio uvid, zahvaljujući nemačkom zakonu o pravu svakog pojedinca da zna da li je o njemu postoji akt obaveštajne službe i šta je u njemu navedeno.

Štampa je posle analize tih dokumenata objavila različite komentare o Štajnbrikovim kontaktima sa Štazijem, već zavisno od političke orijentacije. „Velt” je oštro reagovao zahtevajući detaljnu istragu slučaja, „Špigl” je ocenio da je reč „o zanimljivoj ali bezazlenoj aferi”, a „Frankfurter algemajne cajtung” smatra da je Štajnbrik prezentacijom Štazijevih dokumenata podneo dokaz o svojoj nevinosti.

„Samo postojanje akta o meni ne dokazuje da sam bio istočnonemački doušnik... U njemu nema nijednog dokaza o mojoj navodnoj špijunskoj delatnosti”, izjavio je Štajnbrik medijima, ukazujući da je jedan od 2.000 zapadnonemačkih poslanika Bundestaga, koji su između 1949. i 1989. bili na sličan način zavedeni u istočnonemačke obaveštajne arhive.

Dva protivargumenta navode, ipak, na razmišljanje. Prvo, samo 16 od 2.000 nemačkih poslanika bili su zavedeni kao informanti. Drugo, dokumenti na koje se Štajnbrik poziva nepotpuni su. Opisi njegove eventualne obaveštajne delatnosti, uspesi i neuspesi, nisu sadržani u takozvanom paketu koji je dobio na uvid.

Štajnbrik, a sa njim i nemačka javnost, moraće da sačekaju poslednji dan 38. kalendarske nedelje ove godine, kada će i ostatak dokumenta postati dostupan javnosti, u skladu sa zakonom o zastarevanju držanja u tajnosti. Sticajem okolnosti, taj dan je 22. septembar – izborna nedelja za novi Bundestag.