Штајнбрик између НСА и Штазија

Кандидат опозиције за канцелара и ривал Ангеле Меркел на јесењим изборима за Бундестаг, социјалдемократа Пер Штајнбрик критиковао је САД – оштрије него сви досадашњи немачки политичари – због шпијунаже коју је организовала Национална безбедносна агенција (НСА). Уколико освоји мандат за састав владе на изборима 22. септембра, заложиће се за прекид преговора између Европске уније и САД о трансатлантској зони слободне трговине, запретио је Штајнбрик у недељном интервју за немачку радио-телевизију АРД.

„Блокираћу преговоре (вето Немачке у преговарачком тиму ЕУ), уколико САД не пруже поуздане податке о томе да ли и у којој мери шпијунирају немачке владине установе и институције ЕУ... Захтеваћу увид у документацију о шпијунажи немачке привреде”, додао је Штајнбрик.

Непосредни повод за критику били су документи бившег обавештајног аналитичара НСА Едварда Сноудена, из којих произлази да су САД злоупотребиле 80 дипломатских представништава широм света да би шпијунирале политичаре и привреднике земаља домаћина. Једна од наведених шпијунских централа јесте – генерални конзулат САД у Франкфурту на Мајни.

Анализирајући разлоге за неочекивани Штајнбриков иступ, немачки аналитичари изнели су две претпоставке. По њиховом мишљењу, социјалдемократе су процениле да би одлучним ставом против шпијунаже могли додатно да мотивишу бираче. У тренутку када стручњаци не назиру крај економске кризе, снага и иновативност домаће привреде узданице су Немаца у опстанак релативног благостања тако да их привредна шпијунажа више погађа од повреде сопствене приватности.

Други аргумент којим се објашњава критички осврт Штајнбрика на САД могао би се превести  – као контранапад. Штајнбрик је од пре неколико дана у жижи интересовања због наводне сарадње са бившом источнонемачком безбедносном и обавештајном службом Штази. Иступом против недозвољене праксе било које обавештајне службе могао би да покаже јавности да је принципијелни противник шпијунске праксе.

Немачки дневници објавили су пре десет дана факсимил Штајнбриковог „личног досијеа” из службеног архива Штазија. Тај документ садржи слику, име и презиме Пера Штајнбрика, опис позива – утицајни немачки политичар – и његов оперативни надимак Каранфил. Црвени каранфил је традиционално обележје присталица социјалдемократије, док је кандидат за будућег шефа владе у Берлину заведен, штавише као „ИМ”, то јест – информант.

Штајнбрик пориче било какву умешаност, а да би то доказао поставио је на интернет копије докумената у које је добио увид, захваљујући немачком закону о праву сваког појединца да зна да ли је о њему постоји акт обавештајне службе и шта је у њему наведено.

Штампа је после анализе тих докумената објавила различите коментаре о Штајнбриковим контактима са Штазијем, већ зависно од политичке оријентације. „Велт” је оштро реаговао захтевајући детаљну истрагу случаја, „Шпигл” је оценио да је реч „о занимљивој али безазленој афери”, а „Франкфуртер алгемајне цајтунг” сматра да је Штајнбрик презентацијом Штазијевих докумената поднео доказ о својој невиности.

„Само постојање акта о мени не доказује да сам био источнонемачки доушник... У њему нема ниједног доказа о мојој наводној шпијунској делатности”, изјавио је Штајнбрик медијима, указујући да је један од 2.000 западнонемачких посланика Бундестага, који су између 1949. и 1989. били на сличан начин заведени у источнонемачке обавештајне архиве.

Два противаргумента наводе, ипак, на размишљање. Прво, само 16 од 2.000 немачких посланика били су заведени као информанти. Друго, документи на које се Штајнбрик позива непотпуни су. Описи његове евентуалне обавештајне делатности, успеси и неуспеси, нису садржани у такозваном пакету који је добио на увид.

Штајнбрик, а са њим и немачка јавност, мораће да сачекају последњи дан 38. календарске недеље ове године, када ће и остатак документа постати доступан јавности, у складу са законом о застаревању држања у тајности. Стицајем околности, тај дан је 22. септембар – изборна недеља за нови Бундестаг.