Slobodan izvoz žita u Makedoniju

Makedonija će ukinuti uredbu kojom je pre dva meseca ograničila uvoz brašna i pšenice. Kako je Ljupčo Dimovski, makedonski ministar poljoprivrede obavestio juče Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade Srbije i ministra trgovine i telekomunikacija,uvoz pšenice će biti slobodan od drugog septembra, dok će deo uredbe koji se odnosi na brašno prestati da važi 15. septembra i od tada će i izvoz ove namirnice u Makedoniju biti slobodan.

– Očekujem da Makedonija ubuduće neće pribegavati bilo kakvim restriktivnim merama, jer je u interesu obe zemlje da protok robe bude slobodan u oba pravca. Ukoliko bi se iskoristili svi potencijali, obim robne razmene između Srbije i Makedonije mogao bi da poraste sa sadašnjih 600 miliona na milijardu evra – istakao je Ljajić.

Međutim, ceo ovaj problem potrajao je gotovo dva meseca, jer je spornu uredbu Makedonija donela još početkom jula. Iako je time bila ugrožena slobodna trgovinai naneta šteta našim izvoznicima, Srbija nije sprovodila nikakve kontramere prema Makedoniji.

Situacija je utoliko lošija što Makedoniji ovo nije prvi put da radi ovako nešto, već se to dešavalo i nekoliko godina unazad, a od nedavno najavljenih strožih kontrola za robu koja u Srbiju ulazi iz Makedonije, i koje bi trebalo da Makedoncima iskomplikuju i otežaju uvoz, nije bilo ništa. Osim toga, i Srbija i Makedonija su članice Cefta sporazuma o slobodnoj trgovini i svako ograničavanje uvoza je nedopustivo.

Srbija nije pribegla kontramerama prema Makedoniji da ne bi ugrozila izvoz u ostale zemlje CEFTE, ali bilo je mogućnosti da joj se stavi do „znanja” da njena jednostrana mera nije u duhu slobodnog protoka robe

Međutim, treba biti iskren pa reći da u ovakvim situacijama nije jednostavno uzvratiti na potez druge države. Jer, odluka Makedonije o ograničenju uvoza pšenice i brašna odnosila se na sve zemlja, a ne samo na nas. Naravno, nas je najviše bolela i pogodila zato što smo najveći izvoznik tih proizvoda u Makedoniju. Zato bi se i svaka naša kontramera, kojom bi se ograničio uvoz, odnosila na sve države, a ne samo na Makedoniju.

Da je naša država kasnila i da je nešto ranije moralo da se preduzme, smatra dr Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

– Mislim da su naša ministarstva očekivala da će ovo ranije da se reši bilateralnim pregovorima i da neće ovoliko dugo da potraje. Ali, države moraju da vode računa o svojoj poljoprivredi i mi smo morali Makedoniji brzo da odgovorimo reciprocitetom – kaže Cvijanović.

Na naše pitanje da je to možda teško izvesti, jer bi se svaka odluka odnosila na sve države, a ne samo na Makedoniju, on odgovara da postoje brojni načini koji mogu biti selektivni u sličnim situacijama.

– Sve države, bez obzira na to da li su članice Svetske trgovinske organizacije ili Cefta sporazuma donekle se štite takozvanim necarinskim barijerama, kao što su razne uvozne dozvole, dodatni nameti, ograničenja količina koje mogu da se uvezu, standardi kvaliteta. Ima mnogo mera koje su bile na raspolaganju – kaže Drago Cvijanović.

Ceo problem nastao je kada je Makedonija početkom jula odlučila da uvoz pšenice i brašna veže za kupovinu domaće pšenice i brašna. Doneli su odluku da za kilogram uvozne pšenice iz svih zemalja, pa i iz Srbije, makedonski uvoznici moraju da kupe tri kilograma domaće, a za kilogram brašna četiri kilograma domaće pšenice.

Sprečavanje da se ovakvi problemi pojave ubuduće veoma je važno za srpsku ekonomiju, jer je nama u interesu da Cefta i dalje funkcioniše. Osim Srbije i Makedonije, ovaj sporazum o slobodnoj trgovini potpisale su i Bosna i Hercegovina, Albanija, Crna Gora i Moldavija, a mi u trgovini unutar Cefte imamo suficit. U prvih šest meseci naš izvoz u ove zemlje vredeo je 1,2 milijarde evra, a uvoz iz njih 523 miliona evra.