Pariz usamljen u podršci Vašingtonu

Specijalno za „Politiku”

Pariz – Francuska je jedina vodeća evropska zemlja koja se, uz Sjedinjene Američke Države, zalaže za kazneni napad na Siriju, nakon što su britanski parlamentarci u četvrtak odbili da glasaju za rat.

„Napad hemijskim oružjem u Damasku ne sme da ostane nekažnjen”, poručio je juče predsednik Fransoa Oland u intervjuu listu „Mond”, u kome nije isključio da do vojne intervencije dođe pre naredne srede.

Francuska računa na koaliciju zemalja kako bi obezbedila legitimitet vojne operacije, ali u toj koaliciji neće biti Evropljana.

Loran Fabijus, francuski ministar spoljnih poslova iz redova socijalista, pokušao je u četvrtak da u telefonskom razgovoru ubedi Eda Milibanda, šefa britanskih laburista, da njegova partija ne glasa protiv konzervativnog britanskog premijera Dejvida Kamerona koji se zalagao za vojnu intervenciju. Ogorčen što nije uspeo da promeni stav laburista, Fabijus je nekoliko trenutaka kasnije, u govoru na zatvaranju ambasadorske konferencije u Parizu, ponovio odlučnost Francuske da kazni Siriju. U sali je bila prisutna italijanska ministarka spoljnih poslova i njihov poljski kolega, čije vlade su saopštile da neće učestvovati u vojnoj intervenciji.

„Nije reč o rušenju režima”, rekao je Fabijus po završetku konferencije nekolicini novinara koji su ga ispitivali o mogućim posledicama vojne akcije, već o „specifičnom odgovoru na napad hemijskim oružjem”. „To je u vezi sa masakrom nad narodom zbog kojeg je neophodan odgovor koji će biti sankcija i način da se spreči da hemijsko oružje ponovo bude iskorišćeno.”

Prisutni novinari, mahom iz bliskoistočnih zemalja, izneli su zabrinutost zbog mogućnosti da napad na Siriju izazove potrese u okolnim zemljama i odgovor Irana i Hezbolaha, libanskog šiitskog pokreta koji je Evropska unija 22. jula stavila na listu terorističkih organizacija.

Na pitanje „Politike” kako komentariše izjavu Karle del Ponte, člana Nezavisne komisije UN za Siriju, koja je iznela sumnje da su vojnici sirijskog predsednika Bašara el Asada upotrebili hemijsko oružje i umesto njih optužila pobunjenike, Fabijus je odgovorio da su „svi ostali članovi odbora rekli da ona priča gluposti”.

Pariz, kao i Vašington, tvrde da imaju pouzdane dokaze iz obaveštajnih izvora da je Asadov režim koristio bojne otrove protiv civila, iako se izveštaj odbora UN tek očekuje.

Stav francuske vlade kada je reč o vojnoj intervenciji u Siriji ne nalazi, međutim, na konsenzus ni u samoj zemlji, o čemu svedoče i komentari francuskih ambasadora okupljenih na pomenutoj konferenciji. Dok su jedni zabrinuti zbog toga što se Pariz priklonio Vašingtonu, drugi, naprotiv, smatraju da je Francuska odigrala odlučujuću ulogu, kao u slučaju Libije, kada je insistirala na vojnoj akciji uprkos ustezanju američkog predsednika Baraka Obame. U prilog nezavisne pozicije Francuske navode njeno opiranje ratu u Iraku, a njenu odlučnost da se suprotstavi Asadu vide kao izraz hrabrosti i političke volje.

I javno mnjenje je podeljeno, o čemu svedoče ankete. Većina Francuza je protiv rata i pokazuje nepoverenje prema političkoj eliti kada je reč o geostrateškim pitanjima, što je novi fenomen. Sumnja se u reč predsednika, u obaveštajne izvore i medije.

Nedavne afere, poput otkrivanja američkog sistema za globalno prisluškivanje i slučajevi Asanž i Snouden, poljuljali su poverenje građana i produbili sumnju u državne autoritete i nezavisnost njihovih odluka.

Ana Otašević