Dokazi protiv CIA

Specijalni istražitelj Saveta Evrope, Švajcarac Dik Marti, predočio je juče javnosti, u Parizu, svoj novi izveštaj o ilegalnim praksama američke obaveštajne službe CIA i njenih evropskih saveznika – namenjen Odboru za ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. 
U izveštaju, rezultat devetnaestomesečne, intenzivne istrage, izrečene su do sada najozbiljnije optužbe protiv aktera afere u SAD, četrnaest evropskih i desetak vanevropskih država – navedeni su podaci i podneti dokazi o kidnapovanju i potonjem tamničenju osoba, neretko paušalno, bez validnih dokaza osumnjičenih za (sa)učešće u pripremi ili izvođenju terorističkih napada.

Na čelu "liste srama" obrele su se Poljska i Rumunija, koje su na svojim teritorijama svesno omogućavale tamničenje lica nezakonski lišenih slobode. Uz njih su prozvane Nemačka i Italija – zbog sistematskog ometanja istrage. Optužbe na račun pomenute četiri zemlje, među četrnaest još ranije imenovanih evropskih država, Dik Marti je doveo u vezu sa "sistematskim, masivnim kršenjem ljudskih prava".

Kompromitujuća saznanja o kidnapovanjima i hapšenjima bez saglasnosti sudskih organa država na čijoj teritoriji su te akcije izvođene, prevashodno terete američke obaveštajne agencije i njihove saveznike u nadležnim, evropskim  resorima. Najbrizantniji podatak u izveštaju, međutim, odnosi se na optužbe usmerene protiv najviših političkih predstavnika država koje se navode u izveštaju. Tako je Marti doveo u vezu pristanak Rumunije da ustupi specijalne, tajne zatvore CIA, sa nastojanjima njenog političkog vrha da uđe u članstvo EU: "Ponuđena je kompenzacija... Vašington je obećao Bukureštu da će se založiti kod evropskih saveznika za hitno rešavanje pitanja rumunskog članstva."

Izveštavajući o vanrednim premeštanjima, kako je, elegantnije, nazvao ilegalna hapšenja, Marti je podvukao: "Postojanje tajnih zatvora, takozvanih crnih, odnosno mračnih vilajeta (Black Sites), na teritorijama Poljske i Rumunije je dokazano." Posebno mesto u svom izveštaju posvetio je poljskom tajnom zatvoru Stare Kjekuti, u blizini aerodroma Šumani, koji, prema zvaničnom saopštenju Varšave, ne postoji: "...Tamo su tamničena lica, čijem je hapšenju pridavan najveći značaj, takozvane HVD-osobe (High Value Detainees – zatočenici visoke vrednosti, odnosno od posebnog značaja)."

Zid ćutanja se ruši

Ističući da "raspoloživost dokaza o ilegalnim praksama obaveštajnih službi potvrđuje da istraga ide u pravom pravcu", Marti je priznao: "Donedavno niko, ni ja, nije verovao da ću naići na konkretne tragove. Umesto dokaza o ilegalnim nedelima obaveštajnih službi, suočio sam se sa pokušajima ometanja rada, sa gušenjem istrage, pre svega od strane nemačkog i italijanskog političkog vrha... Činili su to, pozivajući se na nepovredivost državnih tajni."

Kako je klupko, ipak, počelo da se odmotava, pojasnio je londonski "Gardijan". Citirajući tekst iz Martijevog izveštaja, u koji je imao uvid, "Gardijan" je istakao: "Nekolicina viših službenika u obaveštajnim strukturama Poljske i Rumunije potvrdila je postojanje tajnih zatvora – uprkos zvaničnim demantijima njihovih vlada – pred Komisijom Saveta Evrope."

Prvim lastama među svedocima i informantima pridružili su se, u međuvremenu, i agenti CIA, rekao je Marti, odbijajući da navede njihova imena. Izvori u nekim evropskim obaveštajnim centralama prihvatili su ovu izjavu specijalnog istražitelja Saveta Evrope kao verodostojnu: "Oni (informanti i svedoci među agentima CIA), za sada, uživaju zaštitu SAD... Ali, ta zaštita bi jednog dana mogla da postane predmet političkih nagodbi, što bi ih, ipak, odvelo pred sud, verovatno i u zatvor."

Prvi procesi

Citirana, obaveštajna razmišljanja nisu bez osnove. To pokazuje primer Italije. U Milanu je, paralelno sa Martijevim nastupom u Parizu, počeo sudski proces protiv 26 agenata CIA. Optuženim agentima, naravno u odsustvu, stavlja se na teret da su usred bela dana, u centru Milana, kidnapovali imama jedne tamošnje džamije, osumnjičenog da je vrbovao buduće teroriste. Žrtva, Egipćanin Abu Omar prebačen je specijalnim avionom CIA u Egipat, gde je po nalogu Amerikanaca utamničen i teško zlostavljan. Na slobodu je pušten tek nedavno, posle četiri godine provedene na robiji, uz, opet nezakonito, uslovljavanje: morao je da potpiše pristanak da neće svedočiti protiv agenata CIA u Milanu, kao ni da neće davati nikakve izjave u javnosti...

Italijanski primer mogao bi da podstakne i nemačko pravosuđe da pokrene sudski proces protiv agenata CIA, u njihovom odsustvu. Podsećanja radi, Nemačka je pre nekoliko meseci raspisala međunarodnu poternicu za trinaestoricom agenata CIA, osumnjičenih za slična nedela kao njihove kolege u Italiji, ali, naravno, počinjene na teritoriji Nemačke.

-----------------------------------------------------------

Tamni vilajeti

Ilegalne prakse CIA i njenih evropskih saveznika izazvale su interesovanje javnosti i istražitelja u jesen 2005. godine, pošto su se namnožili izveštaji o ilegalnim preletima aviona CIA preko teritorija evropskih država.

Ustanovljeno je da je reč o transportu osoba osumnjičenih za širenje terorizma. SAD su demantovale optužbe.

U novembru 2005. godine, "Vašington post" je ukazao na postojanje sistema "Black Sites" (tamni vilajeti), mrežu tajnih zatvora CIA u "nekim evropskim demokratijama", na Tajlandu, u zalivu Gvantanamo na Kubi, u Avganistanu,  Džibutiju, Uzbekistanu, Egiptu, Maroku, Siriji i Jordanu.

Istog meseca Savet Evrope opunomoćio je švajcarskog javnog tužioca Dika Martija da obrazuje istražnu komisiju, koja bi utvrdila pojedinosti, i odgonetnula, zašto većina evropskih zemalja izbegava da preduzme mere protiv ilegalnih preleta.

Marti je ustanovio da su Evropljani postupili u skladu sa dogovorom NATO od 4. oktobra 2001. godine, da se za potrebe SAD izdaju blanko dozvole za preletanje teritorija. Od istočnoevropskih država u sklopu NATO traženo je da prepuste lokacije za tajne zatvore: "Amerikanci su isključili mogućnost da zatvorenici budu smešteni u njihove zatvore. Takav smeštaj kosio bi se sa odredbama njihovog ustava."

U Martijevom izveštaju se ističe da je između 2002. i 2005. godine registrovano 1245 preleta aviona CIA. Međutim, u Nemačkoj su ilegalni preleti registrovani od 2001. do 2006. godine, 720 puta. A  kako je "Politika" svojevremeno izvestila, prve žrtve tajnih zatvora CIA bila su dva srpska vojnika, u toku ratnih sukoba 1999. godine. Šefko Tairović i Boban Milenković prebačeni su avionom CIA u vojni zatvor u Manhajmu. Amerikanci su, pri tom, dobro znali kako su vojnici dospeli u zarobljeništvo - kidnapovao ih je paravojni OVK.