I SLOVO UBIJA, ZAR NE?

Jučerašnja naslovna strana "Presa", cela, najavljuje samo jedan tekst.
Naravno, ekskluzivan. To je "dramatična ispovest Lepe Brene" pod naslovom: "Jedva sam preživela otmicu sina!" (Ima, istini za volju, još dva naslovčića na prvoj strani, ali su oni kao markice, neupadljivi, i za današnje razmatranje sporedni.)

U razgovoru sa njom rasprostrtom na dve unutrašnje strane poznata pevačica poslednje Jugoslavije ("a i šire") odgovara na mnoga pitanja radoznalog novinara, u koja neumitno spadaju i ona o njenim bračnim odnosima i slično, ali ćemo se mi ovoga puta usredsrediti na deo koji se tiče novina i novinara uopšte, kao i njihovog uticaja na ljudske živote. U ovom slučaju, na život jedne majke, jednog deteta... uostalom, na život porodice Živojinović. Rečeni cilj najpre će se postiće ako navedem te delove iskaza Fahrete Jahić.

"... U jednom nedeljnom tabloidu objavljen je tekst o meni, a sutradan, kada je Stefan otet, čovek koji se javio telefonom rekao mi je: ‘Kad možete da plaćate te vaše gluposti, vaš brod od 150.000 evra, možete da platite i za svoje dete ako želite da ga vidite živog.’ Ne mogu novinari da se igraju nečijim životima. Isto kao što niko ne sme da se igra životima novinara. To me je preseklo za ceo život, izbacilo iz svih životnih tokova..."(...)

"Osećam se zaista povređeno, jer o svim otmicama se priča i piše, o Baboviću i Miškoviću, rešavaju se slučajevi, a niko ne priča o Stefanovoj otmici. Da li je to, možda, marginalna stvar? Da li to nije bitno? Ubistvo premijera jeste najveća tragedija, gora ovu zemlju nije mogla da zadesi. I kakva smo mi zemlja postali kad je premijerska funkcija postala krvavi presto. Ali, i dalje me boli što, čak i u ovakvim tragedijama, ima privilegovanih. Nije bitno što je reč o mom detetu. Svačiji život jednako je vredan."

Svačiji život je jednako vredan, ali svačiji život ne vredi isto. Za otmičare. Pa i za delove javnosti. Pažnja se usredsređuje na javne, poznate ličnosti. A oni su pretežno baga ti. Manje ili više. Zato imaju čuvare, u obliku ljudi, pasa, elektronike... Strepnja je njihova svakodnevica. No, da se sad ne bih rasplakao, vratimo se na novine i novinare.

Novine koje se najviše prodaju najviše pišu o javnim ličnostima, njihovom privatnom životu. Ulaze im u spavaće i ostale sobe, prebrojavaju im kapital, prate ih u stopu. Mnogima od tih "javnih" to i odgovara. Dok im odgovara. A onda dođe đavo po svoje. To je sprega uzročno-posledičnih odnosa poput one, šta je starije – kokoška ili jaje? (Nedavno je mračnu stranu novina otkrio i pevač Bora Đorđević.)

Rečena štampa veliča novac. Novac, naravno, ima svoju, novčanu vrednost, ali nije jedina vrednost u ljudskim životima. Sudeći po ovoj štampi – jeste. Jer nekritički podržava i uzdiže isključivo taj oblik ljudskog samopotvrđivanja. Primerice, iz velike trgovinske radnje "Idea" na Novom Beogradu "Pres" nas juče izveštava da tamo, pored vozila "sitroen ce-4" stoji i stojaće pedesetak ljudi, danima i noćima (od devet do devet noću, s pauzom od pet munuta na svaka tri sata, da odu "poradisebe"). Jer onaj ko preostane (kad ostali odu ili popadaju) dobija to vozilo koje staje oko 20.000 evra.

Kada se pročita napis, čitalac samo može da požali što on nije tamo, među onima koji kao idioti stoje držeći "zalepljene" šake na "vozilu snova". Idioti, na prvi pogled, ali mučenici u suštini. Podvižnici "boga lake zarade". Ali nema lake zarade. Videlo se to i u filmu "I konje ubijaju, zar ne?"

Nema lake zarade.

Novac je alibi, ali dokle? Dokle može opravdati svako poniženje?

I da te gledaju u nužniku i kupatilu i kad spavaš u "Velikom bratu" kao slici velike truleži civilizacije koja se urušava iznutra. I kad ubiješ. Ako je za "velike pare".

Tako i Severina (hrvatska pevačica), idol devojčica, posredstvom glasila, umnožava ideologiju sponzoruša, ne samo kroz tekstove pesama, već i "govorima", porukama sa mikrofona: "Cure, uzmite im zlato, i novac, i kartice!". "Kurir", koji je ovo juče objavio, "samo je preneo njene reči", dodavši: "Devojke u masi oduševljeno su, uz aplauze, poput pravih malih sponzoruša, ispratile njene poruke..."

Eh...

Juče se na kioscima pojavio stoti broj dnevnog lista "Pravda".

Na ovom mestu propratio sam izlazak prvog, a ovoga puta koristim priliku da "Pravdi" čestitam stoti broj. I da poživi što duže. Dok je "Pravde" biće meni posla.