Brazil ljut na SAD

Predsednica Brazila Dilma Rusef mogla bi da otkaže zvaničnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama ukoliko iz Vašingtona ne stigne zadovoljavajuće objašnjenje o presretanju njenih razgovora, špijuniranju elektronske pošte i praćenja najbližih saradnika. Na mogućnost da otkaže dugo planiranu posetu, do koje je Vašingtonu veoma stalo, redakciji „Globa” ukazali su neimenovani članovi kabineta predsednice, koji tvrde da ona od Obame traži da pisanim putem objasni da li su je prisluškivali.

Anketa koju je ovaj list sproveo među čitaocima samo dva dana pošto su u emisiji „Fantastiko” brazilske TV Globo otkriveni dokumenti Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) ukazuje da 48 odsto Brazilaca smatra da Rusefova ne bi trebalo da ide kod Obame i da Vašington duguje izvinjenje Brazilu zbog nedopustive povrede suvereniteta zemlje.

Lavina koju je pokrenuo Edvard Snouden, bivši obaveštajni analitičar NSA, otkrivši novinaru „Gardijana” Glenu Grinvaldu dokumenta o globalnom prisluškivanju, isprečila se u svoj svojoj veličini između SAD i ostalog dela američkog kontinenta, i to baš u trenutku kada je Vašington rešio da posveti veću pažnju odnosima sa Latinskom Amerikom, naročito sa gigantskim i prosperitetnim Brazilom.

Na vest da je Vašington prisluškivao nju i predsednika Meksika Enrikea Penja Nijetu, Rusefova je hitno sazvala članove svog kabineta, ministar spoljnih poslova je pozvao američkog ambasadora na razgovor, a nekoliko senatora i ministara upozorili su da najnovije otkriće predstavlja jasno kršenje međunarodnog prava i povredu suvereniteta zemlje.

Iako je najveća sila u regionu, i jedna od najjačih ekonomija u svetu, Brazil je isto tako oštro reagovao i kada su predsedniku siromašne Bolivije, Evu Moralesu, zemlje zapadne Evrope uskratile dozvolu za sletanje onemogućivši mu normalan povratak u svoju zemlju. Vlasti u Brazilu nisu se ustezale ni da oštro osude ponašanje Londona kada je pre tri nedelje njihov građanin David Miranda priveden i ispitivan na aerodromu „Hitro”, pod sumnjom da ugrožava bezbednost. A kada je novinar Grinvald, koji sa Mirandom živi u Rio de Žaneiru, u „Globu” objavio podatke o široko rasprostranjenom nadgledanju brazilskih firmi i institucija, američkom državnom sekretaru Džonu Keriju presela je poseta Braziliji. Jer tadašnji brazilski ministar spoljnih poslova Antonio Patriota otvoreno je rekao Keriju da NSA mora prestati sa „praksom ugrožavanja suvereniteta”.

Uz retke izuzetke, ocenio je tada „Gardijan”, evropske zemlje nisu imale nezavisnu spoljnu politiku poslednjih 70 godina, za razliku od latinoameričkih zemalja koje se timski suprotstavljaju pritiscima svetske supersile.

Brazil je, zbog svoje ekonomske moći i uticaja u međunarodnoj areni,  devojka koju bi Vašington hteo da zavede ili bar da joj se približi i odvoji je od latinoameričkih levičarskih populista, ali mu to, po oceni mnogih upućenih analitičara, neće poći za rukom ukoliko svoju nadmoć iskaljuje nad manje jakim zemljama u regionu.

Jedan od dokumenata, koji je prikazan na televizijskom programu Globa, otkriva da NSA ima jednu ekipu zaduženu da prati trgovinska događanja u trinaest evropskih zemalja, i drugu za strateške zemlje kao što su Brazil, Meksiko i Japan. To su, kako je otkriveno u emisiji „Fantastiko”, zemlje važne ne samo za američke ekonomske interese već i za pitanja odbrane i bezbednosti. Analitičari NSA zato su prikupljali podatke o vojnim i obaveštajnim aktivnostima i u Brazilu i u Meksiku.

To bi sve bilo tajno da nije bilo Snoudena i Grinvalda. A Dilma Rusef bi se u blaženom neznanju bogzna kako srdačno rukovala sa Obamom. Međutim, Brazil sada traži od Vašingtona da kaže da li je ono što se čulo na TV Globo istinito. Ako jeste, onda će dobrosusedski odnosi morati da sačekaju nove pokušaje da se uspostavi dramatično narušeno poverenje.