SBB postaje četvrti mobilni operater

Srbija će uskoro dobiti četvrtog operatera mobilne telefonije i to će biti kompanija SBB (Srpske kablovske mreže), saznaje „Politika”.

To znači da će „Telekom”, „Telenor” i VIP dobiti dodatnu konkurenciju, a ta naša saznanja potvrđuju i u Ratelu (Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije) i u samom SBB-u. Kako kažu u Ratelu, SBB je dobio odobrenje da počne da pruža i ovu vrstu usluge, ali, kako objašnjavaju, nije mu dodeljena klasična licenca za mobilnu telefoniju, već odobrenje da bude „virtuelni operater za javne telefonske usluge”.

– To znači da će SBB koristiti mrežu nekog od tri mobilna operatera, na osnovu ugovora koji sa njim bude zaključio. Odnosno SBB nema istu vrstu dozvole kao MTS, „Telenor” ili VIP – navode u Ratelu.

Bez obzira na to, kada se SBB bude dogovorio sa nekim od tri mobilna operatera i bude počeo da pruža uslugu mobilne telefonije, to što je on virtuelni operater neće se održavati na korisnike. Za njih će sve biti isto kao da su korisnici bilo kog drugog operatera mobilne telefonije.

U SBB-u potvrđuju da završavaju sve tehničke pripreme za start mobilne telefonije.

– Odobrenje Ratela smo dobili, imamo i svoju numeraciju, kao i ugovore sa drugim operaterima. U poslednjoj smo fazi testiranja servisa sa ostalim operaterima i očekujemo da ćemo moći da počnemo da pružamo ovu uslugu do kraja godine – kažu u SBB-u.

Iako u Srbiji ima više SIM kartica nego stanovnika, prostora za još jednog operatera ima iz prostog razloga što je većina korisnika mobilne telefonije u Srbiji i dalje u pripejdu (uplaćuju dopune) i nemaju ugovore sa operaterima. Upravo oni su meta budućeg igrača jer je njima najlakše da promene mrežu.

Slobodan Marković, IT stručnjak, kaže da će pojava novog operatera fiksne telefonije dodatno uticati na konkurenciju i da će doneti koristi, pre svega, krajnjim korisnicima.

– Pitanje poslovne politike SBB-a je kada će početi da pruža ovu uslugu i na koji način. Ono što je običaj je da virtuelni operateri ne ciljaju na najširu populaciju, već se fokusiraju na neki segment tržišta. Tako je, na primer u Hrvatskoj, jedan takođe virtuelni operater napravio ponudu u kojoj cilja na one korisnike koji uglavnom koriste Internet, a manje druge usluge – objasnio je on.

Virtuelni operateri već uveliko posluju u zemljama regiona. Kako se navodi u studiji koju je uradila grupa stručnjaka iz Ratela i koja je objavljena u časopisu „Telekomunikacije”, u Sloveniji postoje tri ovakva mobilna operatera, u Hrvatskoj dva, a u Bosni i Hercegovini jedan. U Crnoj Gori i Makedoniji nema virtuelnih operatera mobilne telefonije. Međutim, u pojedinim zapadnim zemljama njihovo učešće na tržištu mobilnih komunikacija nije zanemarljivo, pa tako u Nemačkoj i Danskoj zauzimaju po 20 odsto, u Belgiji i Francuskoj između šest i deset procenata.

– Krajnji korisnici virtuelnih operatera koriste usluge na isti način kao i korisnici mobilnih operatera koji imaju dozvolu za korišćenje radiofrekvencijskog spektra. Najčešće ne znaju čiju mrežu koriste, jer im se na telefonima prikazuje logo virtuelnog operatera – navodi se u radu stručnjaka iz Ratela.