СББ постаје четврти мобилни оператер

Србија ће ускоро добити четвртог оператера мобилне телефоније и то ће бити компанија СББ (Српске кабловске мреже), сазнаје „Политика”.

То значи да ће „Телеком”, „Теленор” и ВИП добити додатну конкуренцију, а та наша сазнања потврђују и у Рателу (Републичкој агенцији за електронске комуникације) и у самом СББ-у. Како кажу у Рателу, СББ је добио одобрење да почне да пружа и ову врсту услуге, али, како објашњавају, није му додељена класична лиценца за мобилну телефонију, већ одобрење да буде „виртуелни оператер за јавне телефонске услуге”.

– То значи да ће СББ користити мрежу неког од три мобилна оператера, на основу уговора који са њим буде закључио. Односно СББ нема исту врсту дозволе као МТС, „Теленор” или ВИП – наводе у Рателу.

Без обзира на то, када се СББ буде договорио са неким од три мобилна оператера и буде почео да пружа услугу мобилне телефоније, то што је он виртуелни оператер неће се одржавати на кориснике. За њих ће све бити исто као да су корисници било ког другог оператера мобилне телефоније.

У СББ-у потврђују да завршавају све техничке припреме за старт мобилне телефоније.

– Одобрење Ратела смо добили, имамо и своју нумерацију, као и уговоре са другим оператерима. У последњој смо фази тестирања сервиса са осталим оператерима и очекујемо да ћемо моћи да почнемо да пружамо ову услугу до краја године – кажу у СББ-у.

Иако у Србији има више СИМ картица него становника, простора за још једног оператера има из простог разлога што је већина корисника мобилне телефоније у Србији и даље у припејду (уплаћују допуне) и немају уговоре са оператерима. Управо они су мета будућег играча јер је њима најлакше да промене мрежу.

Слободан Марковић, ИТ стручњак, каже да ће појава новог оператера фиксне телефоније додатно утицати на конкуренцију и да ће донети користи, пре свега, крајњим корисницима.

– Питање пословне политике СББ-а је када ће почети да пружа ову услугу и на који начин. Оно што је обичај је да виртуелни оператери не циљају на најширу популацију, већ се фокусирају на неки сегмент тржишта. Тако је, на пример у Хрватској, један такође виртуелни оператер направио понуду у којој циља на оне кориснике који углавном користе Интернет, а мање друге услуге – објаснио је он.

Виртуелни оператери већ увелико послују у земљама региона. Како се наводи у студији коју је урадила група стручњака из Ратела и која је објављена у часопису „Телекомуникације”, у Словенији постоје три оваква мобилна оператера, у Хрватској два, а у Босни и Херцеговини један. У Црној Гори и Македонији нема виртуелних оператера мобилне телефоније. Међутим, у појединим западним земљама њихово учешће на тржишту мобилних комуникација није занемарљиво, па тако у Немачкој и Данској заузимају по 20 одсто, у Белгији и Француској између шест и десет процената.

– Крајњи корисници виртуелних оператера користе услуге на исти начин као и корисници мобилних оператера који имају дозволу за коришћење радиофреквенцијског спектра. Најчешће не знају чију мрежу користе, јер им се на телефонима приказује лого виртуелног оператера – наводи се у раду стручњака из Ратела.