Građani protiv gradnje na Ušću

Jasna Kovačević (54), domaćica, oduševljena je idejom gradskog arhitekte da građani daju predloge za uređenje Parka prijateljstva.

– Trebalo bi što pre urediti ovu površinu, pogotovo deo kod hotela "Jugoslavija". Vozači prelaze automobilima preko travnjaka da bi došli do splavova. Trebalo bi ih kažnjavati zbog toga. U Nemačkoj naplaćuju kaznu ako neko podigne noge na klupu. Ne bih ništa gradila ovde, pa ni Operu. Bolje je da ostane ovako kako je sada.

Branko Kovačević (60), diplomata u penziji, smatra da bi najpre trebalo ograditi kompletnu površinu.

– Postavio bih ogradu da ne bi moglo da se ulazi automobilima. Cenim znanje arhitekata, ali mogu i ljudi koji se ne bave time da predlože neko originalno rešenje. Ako je Opera u planu, verovatno će je i graditi mada nisam oduševljen bilo kakvom gradnjom. Jedino što bih dodao jesu sportski tereni, na primer za mini golf. Splavovi su već postali brend i nemam ništa protiv njih.

Rade Vojvodić (52), mašinski inženjer, kaže da građani ne bi trebalo da se bave poslom za koji nisu stručni.

– Svakako, ne bi trebalo ništa graditi. Beograd je veliki grad kojem su potrebni parkovi, drveće, zelenilo. Nedostaju česme, korpe za otpatke, još neka klupa. Park bi mogao da bude oplemenjen sadržajima u duhu prirode, kao što su fontane, potočići. Više pažnje bi trebalo posvetiti uništavanju krpelja i komaraca. Čuo sam da će možda ovde graditi Operu i da će Muzej savremene umetnosti biti proširen, ali mislim da je kapacitet muzeja za naše potrebe dovoljan i da ovo nije pravo mesto za operu.

Marko Šutanovac (20), student, smatra da, s obzirom na to da se na Ušću sve češće organizuju koncerti, bilo bi dobro da se ceo park preuredi.

– Nemam ništa protiv toga da građani daju predloge, ali arhitekte bi trebalo da daju konačan sud. Najpre bi trebalo očistiti celu površinu, a zatim dodati česme, fontane, klupe. Ne bi trebalo graditi nikakve zgrade. Bolje bi bilo da Operu grade u centru grada, ali je problem u tome što tamo nema mesta.

Ana Vuletić (20), studentkinja, navodi da je nečistoća ono što joj najviše smeta.

– Trebalo bi da ima više sadržaja za decu, još korpi za smeće, klupa, česama. Ja sam protiv toga da zgradu Opere grade na Ušću, bolje je da to bude negde u gradu.

A. Lj. M.

-----------------------------------------------------------

Park prijateljstva – tema za razmišljanje

Na prostranstvu od hotela Jugoslavija do špica Ušća arhitekte bi trebalo da osmisle sadržaje, koji isključuju građevinske intervencije, a u tome će im predlozima pomoći i građani

Park prijateljstva za koji mnogi veruju da ima veliki, ali neiskorišćen potencijal biće tema anketnog konkursa već krajem leta. Arhitekte će osmisliti prostor na temeljima davno započetog Muzeja revolucije pored bivše Palate federacije i novim sadržajima oplemeniti prostranstvo od hotela "Jugoslavija" do špica Ušća. Građani će im pomoći tako što će na predstojećim tribinama izložiti svoje ideje i podstaći ih možda na neka drugačija rešenja.

Osim proširenja Muzeja savremene umetnosti (izgradnja depoa i reprezentativnog festivalskog hola) i podizanje Opere, nove gradnje ne bi trebalo da bude, naglašava Jelena Ivanović-Vojvodić, predsednica Društva arhitekata.

– Park prijateljstva je idealan za rekreativno-sportsku zonu Novog Beograda. Da bismo taj prostor optimalno iskoristili, bilo bi dobro da pozovemo arhitekte koji su se već bavili tom temom i postigli dobre rezultate – smatra predsednica Društva arhitekata.

Svojevremeno je otac teniserke Jelene Dokić na Ušću nameravao da gradi sportski kompleks, podseća Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda, ali, kao što je poznato, to mu nije dozvoljeno.

– Bilo je još nekih sličnih ideja i pokušaja. To ne smemo da dopustimo, jer prostor pored Ušća jeste zeleni pojas i takav treba da ostane, samo oplemenjen novim sadržajima. Dakle, trebalo bi da ostane neizgrađen, ali ne i otuđen. Svojevremeno smo anketirali građane i saznali da i oni dele isto mišljenje. Njihove primedbe su se uglavnom odnosile na osvetljenje i nedostatak klupa. Novom Beogradu, koji je od spavaonice pretvoren u poslovni centar, upravo nedostaje neki uređeni multidisciplinarni prostor – ističe Antić i dodaje da će posle konkursa uslediti plan detaljne regulacije za ovo područje.

On otkriva da su čelnici Prirodnjačkog muzeja veoma zainteresovani da na temeljima nekada planiranog Muzeja revolucije pored bivše Palate federacije bude podignut muzej prirode. Bilo bi zanimljivo, mišljenja je, da u velikom staklenom zvonu bude izložen kostur mamuta pronađenog u Kikindi.

Društvo arhitekata brižljivo priprema program konkursa, kaže Jelena Ivanović-Vojvodić. Iskustvo je pokazalo, dodaje ona, da ukoliko program nije dobro urađen i zadatak precizno postavljen, da odgovori, to jest arhitektonska rešenja nisu kvalitetna. Zbog toga će tokom leta biti organizovano nekoliko sastanaka sa arhitektama, urbanistima i građanima.