Грађани против градње на Ушћу

Јасна Ковачевић (54), домаћица, одушевљена је идејом градског архитекте да грађани дају предлоге за уређење Парка пријатељства.

– Требало би што пре уредити ову површину, поготово део код хотела "Југославија". Возачи прелазе аутомобилима преко травњака да би дошли до сплавова. Требало би их кажњавати због тога. У Немачкој наплаћују казну ако неко подигне ноге на клупу. Не бих ништа градила овде, па ни Oперу. Боље је да остане овако како је сада.

Бранко Ковачевић (60), дипломата у пензији, сматра да би најпре требало оградити комплетну површину.

– Поставио бих ограду да не би могло да се улази аутомобилима. Ценим знање архитеката, али могу и људи који се не баве тиме да предложе неко оригинално решење. Ако је Oпера у плану, вероватно ће jе и градити мада нисам одушевљен било каквом градњом. Једино што бих додао јесу спортски терени, на пример за мини голф. Сплавови су већ постали бренд и немам ништа против њих.

Раде Војводић (52), машински инжењер, каже да грађани не би требало да се баве послом за који нису стручни.

– Свакако, не би требало ништа градити. Београд је велики град којем су потребни паркови, дрвеће, зеленило. Недостају чесме, корпе за отпатке, још нека клупа. Парк би могао да буде оплемењен садржајима у духу природе, као што су фонтане, поточићи. Више пажње би требало посветити уништавању крпеља и комараца. Чуо сам да ће можда овде градити Oперу и да ће Музеј савремене уметности бити проширен, али мислим да је капацитет музеја за наше потребе довољан и да ово није право место за оперу.

Марко Шутановац (20), студент, сматра да, с обзиром на то да се на Ушћу све чешће организују концерти, било би добро да се цео парк преуреди.

– Немам ништа против тога да грађани дају предлоге, али архитекте би требало да дају коначан суд. Најпре би требало очистити целу површину, а затим додати чесме, фонтане, клупе. Не би требало градити никакве зграде. Боље би било да Оперу граде у центру града, али је проблем у томе што тамо нема места.

Ана Вулетић (20), студенткиња, наводи да је нечистоћа оно што јој највише смета.

– Требало би да има више садржаја за децу, још корпи за смеће, клупа, чесама. Ја сам против тога да зграду Опере граде на Ушћу, боље је да то буде негде у граду.

А. Љ. М.

-----------------------------------------------------------

Парк пријатељства – тема за размишљање

На пространству од хотела Југославија до шпица Ушћа архитекте би требало да осмисле садржаје, који искључују грађевинске интервенције, а у томе ће им предлозима помоћи и грађани

Парк пријатељства за који многи верују да има велики, али неискоришћен потенцијал биће тема анкетног конкурса већ крајем лета. Архитекте ће осмислити простор на темељима давно започетог Музеја револуције поред бивше Палате федерације и новим садржајима оплеменити пространство од хотела "Југославија" до шпица Ушћа. Грађани ће им помоћи тако што ће на предстојећим трибинама изложити своје идеје и подстаћи их можда на нека другачија решења.

Осим проширења Музеја савремене уметности (изградња депоа и репрезентативног фестивалског хола) и подизање Опере, нове градње не би требало да буде, наглашава Јелена Ивановић-Војводић, председница Друштва архитеката.

– Парк пријатељства је идеалан за рекреативно-спортску зону Новог Београда. Да бисмо тај простор оптимално искористили, било би добро да позовемо архитекте који су се већ бавили том темом и постигли добре резултате – сматра председница Друштва архитеката.

Својевремено је отац тенисерке Јелене Докић на Ушћу намеравао да гради спортски комплекс, подсећа Антоније Антић, директор Урбанистичког завода, али, као што је познато, то му није дозвољено.

– Било је још неких сличних идеја и покушаја. То не смемо да допустимо, јер простор поред Ушћа јесте зелени појас и такав треба да остане, само оплемењен новим садржајима. Дакле, требало би да остане неизграђен, али не и отуђен. Својевремено смо анкетирали грађане и сазнали да и они деле исто мишљење. Њихове примедбе су се углавном односиле на осветљење и недостатак клупа. Новом Београду, који је од спаваонице претворен у пословни центар, управо недостаје неки уређени мултидисциплинарни простор – истиче Антић и додаје да ће после конкурса уследити план детаљне регулације за ово подручје.

Он открива да су челници Природњачког музеја веома заинтересовани да на темељима некада планираног Музеја револуције поред бивше Палате федерације буде подигнут музеј природе. Било би занимљиво, мишљења је, да у великом стакленом звону буде изложен костур мамута пронађеног у Кикинди.

Друштво архитеката брижљиво припрема програм конкурса, каже Јелена Ивановић-Војводић. Искуство је показало, додаје она, да уколико програм није добро урађен и задатак прецизно постављен, да одговори, то јест архитектонска решења нису квалитетна. Због тога ће током лета бити организовано неколико састанака са архитектама, урбанистима и грађанима.