Stručnjaci za dušu najviše leče depresiju

Institut za mentalno zdravlje u Beogradu ponovo je dobio status kolaborativnog centra Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a direktorka ove zdravstvene ustanove profesor dr Dušica Lečić-Toševski ponovo je izabrana za rukovodioca kolaborativnog centra u naredne četiri godine.

Kako u razgovoru za naš list ističe dr Sanja Nikolić, psihijatar u ovoj zdravstvenoj ustanovi, Institutu za mentalno zdravlje je na ovaj način ukazana ogromna čast i ova ustanova će kao kolaborativni centar ponovo preuzeti odgovornost za rad i saradnju sa SZO u oblasti edukacije zdravstvenih radnika i drugih stručnjaka zaposlenih u sektoru zdravstvene zaštite.

– Cilj rada Kolaborativnog centra biće dalji razvoj timova za mentalno zdravlje u lokalnim zajednicama, zaštita dece od zlostavljanja i zanemarivanja i pomoć porodicama osoba obolelih od mentalnih poremećaja, ali i mnogobrojne preventivne aktivnosti – kaže dr Sanja Nikolić. 

Iako u našoj zemlji ne postoji zvanična statistika koja brojkama slika rasprostranjenost mentalnih poremećaja, naša sagovornica ističe da najveći broj osoba kod stručnjaka za dušu odlazi zbog depresivnih i anksioznih poremećaja, to jest zbog različitih vrsta strahova i fobičnih stanja.

– Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da će depresija postati drugi najčešći zdravstveni problem – odmah posle kardiovaskularnih bolesti, a porast anksioznih poremećaja na planetarnom nivou jeste „kolateralna šteta” svetske ekonomske krize. Ljudi su postali uplašeni za svoju budućnost jer nisu sigurni za svoj posao, a ako se ima na umu da osećanje sigurnosti predstavlja kamen temeljac mentalnog zdravlja, onda ne treba da čudi porast broja anksioznih pacijenata – objašnjava naša sagovornica i dodaje da različita sociopsihološka istraživanja potvrđuju da svaka druga zaposlena osoba u našoj zemlji na posao odlazi sa strahom da će joj biti uručen otkaz.

Ona upozorava da se sve veći broj osoba psihijatrima javlja zbog takozvanog sindroma izgaranja na poslu – osobe prekovremeno rade jer su uplašene za svoju poziciju i nemaju sigurnost u pogledu svog radnog mesta, a od bankrota ih najčešće deli jedna plata, kako je to ironično konstatovao jedan analitičar.

Iako je u poslednje dve decenije život u našoj zemlji bio izmešten iz svih definicija normalnosti dr Sanja Nikolić ističe da je procenat ozbiljnih psihijatrijskih oboljenja kao što su šizofrenija, psihoza i bipolarni poremećaji isti kao pre jednog veka, ali raste broj takozvanih reaktivnih poremećaja.

Naša sagovornica dodaje da se Međunarodna klasifikacija bolesti popunjava novim dijagnozama kao što su zavisnost od interneta, tableta i socijalnih mreža, s obzirom na to da komunikacija menja svoje pojavne oblike.

– Dominantan oblik socijalne fobije nekada je bio strah od javnog nastupa, a sada je to strah od toga kakav status imamo na socijalnim mrežama, pa lajkovanje naših fotografija i propratni komentari snažno boje naše (ne)raspoloženje svim tonovima depresije ili euforije. Neretko se nesporazumi i sukobi na mrežama premeštaju u realan svet – kaže dr Sanja Nikolić i priseća se sukoba tinejdžerki koji je počeo na „Fejsbuku“, a preselio se u školsko dvorište u kome su devojčice ošišale svoju drugaricu u znak „odmazde“ zbog svađe na „Fejsu”.

Tu, međutim, nije kraj svim psihološkim zamkama socijalnih mreža jer veliki broj mladih osoba na slikama prikazuje svoj lažni identitet koji je kreiran u skladu sa zadatim standardima lepote. Mladi počinju da žive kroz svoj izmešteni identitet na socijalnoj mreži i imaju problem da taj virtuelni identitet usklade sa svojim pravim „ja“.