Priča o Srebrenici šteti BiH

Od našeg dopisnika

Sarajevo –  „Uprkos zalaganju Zapada, Bosna i Hercegovina nije objedinjena kao država, a priče i rasprave o Srebrenici mogu samo da prodube razdor između Federacije BiH i uspešnije Republike Srpske”, tvrdi američki stručnjak za Balkan Stiven Majer. U autorskom tekstu za agenciju Srna, pod naslovom „Temelji BiH”, Mejer kaže da je BiH stvorena bez oslonca na osnivačke legende koje su neophodne da bi se održala: „Priče i epovi koje ljudi u BiH ponavljaju, orijentisani su protiv jedinstvene države. Zbog toga BiH nije uhvatila koren. Centralne institucije grcaju, a istinska moć je u rukama etničkih zajednica i lidera.”

„Šta su osnivačke priče i mitovi o savremenoj državi BiH”, pita Mejer da bi sam dao odgovor. Konstatuje da mitovi postoje, ali da nisu povezani sa državom, nego sa nacionalnim grupama koje žive u BiH: „Dok Srbi u BiH prihvataju srpske mitove, muslimani u BiH zasnivaju u međuvremenu svoju `osnivačku priču`na tragediji iz Srebrenice, iz jula 1995. godine. Ona je postala ep za muslimane, kao što su Kosovo Polje i Jasenovac simboli stradanja za Srbe.”

Među pričama koje podstiču podele u BiH, Mejer je pomenuo sahranjivanje bebe u Memorijalnom centru Potočari, nedaleko od Srebrenice. „Postoje neslaganja o tome da li su svi onde sahranjeni – i beba - zaista bili žrtve srebreničkog masakra. Ali, na to se malo ko usredsređuje. Muslimanima je bitno da mogu da veruju da su svi bili žrtve tog pokolja, a stradanje nedužnih im služi kao podstrek za okupljanje i kao spomenik o brutalnosti Srba", ocenjuje Mejer. On kaže da „osnivačke priče”, kako za Srbe, tako i za muslimane imaju najmanje jedan zajednički imenitelj. Po njemu, one služe raspoznavanju „svojih” i „drugih”.

je pojava, ocenjuje Mejer, da priče i mitovi budu zasnovani skoro isključivo na tragediji, a ne na pozitivnim pričama o slavi koja inspiriše.

Polazeći od saznanja da se svaka država vraća pričama o suštini njihovog osnivanja – o nekom velikom događaju ili o događajima koji motivišugrađane –Mejer kaže da su te priče ponekad istinite, ponekad preuveličane u mit. „Najčešće su kombinacija činjenica i mita, a pri tom je nevažno da li su ,osnivačke priče’ istinite. Važno je da one služe kao emotivna i psihološka osnova za osećaj državnosti kod građana.”

Mejer navodi primere. Za Sjedinjene Države je „osnivačka priča” borba za nezavisnost i građanski rat između Severa i Juga. Za Francusku je to revolucija 1789. godine, a za savremenu Rusiju Oktobarska revolucija 1917. godine. 

On navodi da Balkan nije izuzetak i da se, štaviše, u ovom regionu mogu naći neke od najdirljivijih i emotivno najsnažnijih „osnivačkih priča”. Po njemu, za Srbe postoji bitka na Kosovu 1389. i pokolj Srba u Jasenovcu, od 1941. do 1945.

Kod Srba, ali i kod Muslimana u Bih, međutim, nacionalni mitovi se ne zasnivaju na slavi i pobedama koje bi inspirisale, već skoro isključivo na tragedijama.