Pobednička strategija Angele Merkel

Dve nedelje uoči parlamentarnih izbora, za nemačke istraživače javnog mnjenja i analitičare kao da nema sumnje ko će u novom sazivu Bundestaga dobiti većinu i mandat za sastav nove vlade – kancelarka Angela Merkel, po treći put.

Šefica nemačke vlade ističe, međutim, da ništa nije odlučeno. Na mitinzima minulog vikenda, u Oranijenburgu i Diseldorfu, apelovala je na birače da svojim prvim glasom biraju lokalnog kandidata.

„Možda biste drugim glasom mogli da podržite i moju kandidaturu, rado bih ostala kancelarka naredne četiri godine”, dodala je Merkelova, bezmalo stidljivim glasom.

Po nemačkom izbornom zakonu, prvim glasom direktno se biraju poslanici izborne jedinice, dok drugi glas pripada strankama. Formula glasi: koliko „drugih glasova”, toliko mandata, uključujući i mandate direktno izabranih kandidata.

Nekolicini komentatora su stidljivi apeli kancelarke poslužili kao povod da ukažu na rezultate aktuelnih analiza koje pokazuju da se odnos popularnosti dva najizglednija kandidata – demohrišćanske šefice vlade i njenog socijaldemokratskog rivala Pera Štajnbrika – osetno smanjio. Popularnost Štajnbrika, već proglašenog „sigurnim gubitnikom”, premašila je granicu od 35 odsto podrške birača. Merkelova može da se osloni na apsolutnu većinu birača – na pedeset i jedan odsto, što je, istini za volju, za desetak odsto manje nego pre nedelju dana, ali i dalje dovoljno za pobedu.

Polazne pozicije vladajuće Demohrišćanske unije (CDU) i najjače opozicione stranke, Socijaldemokratske partije (SPD), toliko su udaljene jedna od druge da nije realno očekivati neočekivani obrt. Popularnost CDU konstantno se kreće između 40 i 42 odsto, dok je SPD uoči minulog vikenda prvi put ove godine premašila granicu od 25 odsto popularnosti.

Čemu onda stidljivi apeli kancelarke u njenim izbornim nastupima?

Poznavaoci Merkelove tvrde da ona koristi svaku priliku da podseti svoje izborne stratege na izbore 1972, kada su socijaldemokrati, predvođeni tadašnjim kancelarom Vilijem Brantom, ostvarili najubedljiviju pobedu u njihovoj istoriji. Trijumfovali su sa 45,8 odsto osvojenih glasova, premda je uoči izbora drugačije prognozirano. Tadašnje analize su favorizovale demohrišćane sa podrškom od 51 odsto, nasuprot socijaldemokrata sa 41 odsto.

Po tadašnjim postizbornim procenama, CDU je izgubila izbornu trku jer je bila isuviše sigurna u sopstvenu pobedu. Sa druge strane, socijaldemokratama je pošlo za rukom da „u pet do dvanaest” mobilišu svoje birače i – pobede.

„Analize biračkog raspoloženja su ono što jesu – skice popularnosti i ništa više”, kaže šef frakcije CDU u Bundestagu Volker Kauder.

Po njemu, prognoze su samo sredstvo da se mobilišu birači da u što većem broju iziđu na birališta, da u noći posle izbora ne bi bilo iznenađenja.

„Svaki pristalica naše stranke koji ne iziđe na biralište u ubeđenju da je pobeda sigurna u stvari je nesvesno naš protivnik”, zaključuje Kauder.

Druga nepoznanica za Merkelovu predstavlja pitanje hoće li koalicionom partneru, nemačkim liberalima (FDP), poći za rukom da premaše cenzus od pet odsto da bi ušli u Bundestag. U suprotnom, nameće se neophodnost sklapanja novih stranačkih saveza, bez obzira na to koji rezultat CDU ostvari. Kancelarki se pripisuje i ova izreka: „Samo da se ne desi da, uprkos pobedi na izborima, zauzmemo mesta na opozicionim klupama.”

Merkelova je, navodno, već opunomoćila tajne pregovarače da stupe u kontakt sa potencijalnim novim koalicionim partnerima. Kao najizgledniji partner nameću se socijaldemokrate, tim pre što se njihov najavljeni savez sa Zelenima, po svoj prilici, neće ostvariti. Zeleni naglo gube na popularnosti i, prema sadašnjim analizama, osvojili bi desetak odsto glasova.

Prema pisanju vodećih nemačkih medija, centrala građanske levice već se pomirila sa predstojećim izbornim porazom i vrši pripreme za koalicione pregovore sa demohrišćanima. Obim pregovora i zahteva zavisio bi, naravno, od postignutih rezultata 22. septembra. Ipak, neki detalji su unapred poznati: buduću veliku koaliciju predvodila bi Angela Merkel kao kancelarka, ali za njenog izbornog rivala Pera Štajnbrika ne bi bilo mesta u toj vladi.