Kriv jer je kupio zaražene sadnice

Valjevo – Kada mu je posle desetogodišnjeg sudskog maratona „u ime naroda” pročitana presuda, Vladan Milovanović, poljoprivrednik iz valjevskog sela Balinovića, na momenat je izgubio predstavu o tome gde se nalazi. Nije mogao da poveruje da ga je Viši sud iz Čačka, u kojem je vođen proces, gurnuo u ambis i pored očekivanja da ga zaštiti od organizovanih prodavaca švercovanog i zaraženog sadnog materijala, zbog kojeg su njegovo gazdinstvo i porodica bankrotirali.

Na njegovo zaprepašćenje, sud ga je oglasio delimično krivim zato što prilikom kupovine zaraženih sadnica maline nije prepoznao da su bolesne i neupotrebljive. Trebalo je da angažuje stručno lice ili nekog sličnog konsultanta prilikom kupovine. Drugim rečima, za ovog poljoprivrednika, pre nego što je krenuo u kupovinu sadnica od uredno prijavljenog i poznatog rasadnika, najbolje bi bilo da je prethodno završio makar neku višu poljoprivrednu školu ili fakultet. Dodatno iznenađenje izazvala je konstatacija suda da je u svom projektu bio predaleko zagledan, to jest da je preinvestirao. To se prvenstveno odnosilo na izgradnju sistema za navodnjavanje. Smatrajući da je na ovaj način izvrgnut podsmehu, sve sa ciljem da se njegov odštetni zahtev svede na minimum i obeshrabri daljim pričama o organizovanom švercu sadnog materijala, Milovanović je prekjuče pokucao na vrata javnog tužioca u Valjevu, kojem je izneo svoja saznanja o ovoj pojavi tvrdeći da je to istovremeno i njegova tužba za nečinjenje i nepostupanje protiv svih organa i ustanova kojima se obratio za pomoć od sudova do Ministarstva za poljoprivredu.

Ambiciozni Vladan Milovanović je 2002. godine ušao u realizaciju projekta plasteničke rane proizvodnje malina, kako za domaće tržište tako i za inostrana. To je podrazumevalo potrebnu logistiku u plasteniku od 15 ari, kao što je izgradnja sistema za grejanje, navodnjavanje i mini-hladnjače za odlaganje i sortiranje malina. Za sve se konsultovao sa vodećim stručnjacima iz ove oblasti, među kojima je bio i dr Miloljub Stanisavljević iz Čačka, iz čijeg rasadnika je kupio 10.000 sadnica maline američke sorte „tjulanem”. Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da su sadnice bile zaražene rakom korena, o čemu je odmah obavestio nadležne inspekcijske službe, koje su vrlo brzo donele rešenje da ih povadi iz zemlje i potom i u njihovom prisustvu uništi paljenjem. Dodatno mu je izdato rešenje da na postojećem zemljištu u narednih sedam godina ne može ništa da radi. Ni sa vlasnikom rasadnika nije mogao da postigne odgovarajući dogovor za obeštećenje. Posle ovih događanja svi su mu okrenuli leđa i pored toga što je on u navedeni projekat uložio  ušteđevinu kao i deo pozajmljenog novca u iznosu od blizu dvesta šezdeset hiljada evra. Nije mu preostalo išta drugo već da sudskim putem potraži zadovoljenje, pri tom se uzdajući da će velikog saveznika imati u službama Ministarstva za poljoprivredu.

– Plan mi je bio da plasteničkim uzgojem malina napravim iskorak ka evropskom tržištu, ali umesto toga ja sam bukvalno nastradao slepo verujući nauci, Ministarstvu za poljoprivredu i svojoj državi. Oni prstom nisu mrdnuli da me zaštite. Posebno razočarenje priredili su mi sudovi koji su mene oglasili krivim zato što nisam znao da razlikujem bolesnu od zdrave sadnice. Tokom desetogodišnjeg traganja za pravdom čvrsto sam se uverio, uz veliki broj dokaza, da ovo više nije samo „moj slučaj”, već da se radi o organizovanim grupama uvoznika i švercera sadnog materijala na čijem tapetu su praktično svi valjevski i srpski poljoprivrednici, odnosno voćari. U malinarstvu ih je preko pedeset hiljada.

Ono što je najgore jeste to što su na čelu švercerske piramide ljudi iz državnih organa i službi za poljoprivredu u čijem „kolu” su pomagači i distributeri na terenu. Ja sam spreman da sve dokaze do kojih sam došao predočim svakom tužilaštvu, što sam već učinio u Valjevu, jer mislim da na ovu pojavu mora hitno da se reaguje zato što razni prevaranti i lobiji preko najosetljivije strane, što je zapravo sadni materijal, zabadaju nož u leđa našoj poljoprivredi – kaže Vladan, navodeći primer jednog kolege malinara iz Arilja kom su zaražene sadnice „pojele” dobit od blizu tri miliona evra. On veli da od presuđene naknade (3,7 odsto) od odštetnog zahteva, čija je vrednost bila dvesta šezdeset hiljada evra, neće moći da izmiri troškove advokata i potrošenog benzina, dok o izgubljenoj dobiti i svim dramama koje je preživela njegova porodica ne sme ni da govori.