Крив јер је купио заражене саднице

Ваљево – Када му је после десетогодишњег судског маратона „у име народа” прочитана пресуда, Владан Миловановић, пољопривредник из ваљевског села Балиновића, на моменат је изгубио представу о томе где се налази. Није могао да поверује да га је Виши суд из Чачка, у којем је вођен процес, гурнуо у амбис и поред очекивања да га заштити од организованих продаваца шверцованог и зараженог садног материјала, због којег су његово газдинство и породица банкротирали.

На његово запрепашћење, суд га је огласио делимично кривим зато што приликом куповине заражених садница малине није препознао да су болесне и неупотребљиве. Требало је да ангажује стручно лице или неког сличног консултанта приликом куповине. Другим речима, за овог пољопривредника, пре него што је кренуо у куповину садница од уредно пријављеног и познатог расадника, најбоље би било да је претходно завршио макар неку вишу пољопривредну школу или факултет. Додатно изненађење изазвала је констатација суда да је у свом пројекту био предалеко загледан, то јест да је преинвестирао. То се првенствено односило на изградњу система за наводњавање. Сматрајући да је на овај начин извргнут подсмеху, све са циљем да се његов одштетни захтев сведе на минимум и обесхрабри даљим причама о организованом шверцу садног материјала, Миловановић је прекјуче покуцао на врата јавног тужиоца у Ваљеву, којем је изнео своја сазнања о овој појави тврдећи да је то истовремено и његова тужба за нечињење и непоступање против свих органа и установа којима се обратио за помоћ од судова до Министарства за пољопривреду.

Амбициозни Владан Миловановић је 2002. године ушао у реализацију пројекта пластеничке ране производње малина, како за домаће тржиште тако и за инострана. То је подразумевало потребну логистику у пластенику од 15 ари, као што је изградња система за грејање, наводњавање и мини-хладњаче за одлагање и сортирање малина. За све се консултовао са водећим стручњацима из ове области, међу којима је био и др Милољуб Станисављевић из Чачка, из чијег расадника је купио 10.000 садница малине америчке сорте „тјуланем”. Међутим, врло брзо се испоставило да су саднице биле заражене раком корена, о чему је одмах обавестио надлежне инспекцијске службе, које су врло брзо донеле решење да их повади из земље и потом и у њиховом присуству уништи паљењем. Додатно му је издато решење да на постојећем земљишту у наредних седам година не може ништа да ради. Ни са власником расадника није могао да постигне одговарајући договор за обештећење. После ових догађања сви су му окренули леђа и поред тога што је он у наведени пројекат уложио  уштеђевину као и део позајмљеног новца у износу од близу двеста шездесет хиљада евра. Није му преостало ишта друго већ да судским путем потражи задовољење, при том се уздајући да ће великог савезника имати у службама Министарства за пољопривреду.

– План ми је био да пластеничким узгојем малина направим искорак ка европском тржишту, али уместо тога ја сам буквално настрадао слепо верујући науци, Министарству за пољопривреду и својој држави. Они прстом нису мрднули да ме заштите. Посебно разочарење приредили су ми судови који су мене огласили кривим зато што нисам знао да разликујем болесну од здраве саднице. Током десетогодишњег трагања за правдом чврсто сам се уверио, уз велики број доказа, да ово више није само „мој случај”, већ да се ради о организованим групама увозника и шверцера садног материјала на чијем тапету су практично сви ваљевски и српски пољопривредници, односно воћари. У малинарству их је преко педесет хиљада.

Оно што је најгоре јесте то што су на челу шверцерске пирамиде људи из државних органа и служби за пољопривреду у чијем „колу” су помагачи и дистрибутери на терену. Ја сам спреман да све доказе до којих сам дошао предочим сваком тужилаштву, што сам већ учинио у Ваљеву, јер мислим да на ову појаву мора хитно да се реагује зато што разни преваранти и лобији преко најосетљивије стране, што је заправо садни материјал, забадају нож у леђа нашој пољопривреди – каже Владан, наводећи пример једног колеге малинара из Ариља ком су заражене саднице „појеле” добит од близу три милиона евра. Он вели да од пресуђене накнаде (3,7 одсто) од одштетног захтева, чија је вредност била двеста шездесет хиљада евра, неће моћи да измири трошкове адвоката и потрошеног бензина, док о изгубљеној добити и свим драмама које је преживела његова породица не сме ни да говори.