Evropsko zadovoljstvo, slaba uteha za Grke

Od našeg dopisnika

Atina – Ocenu predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza izrečenu u Evropskom parlamentu da se Grčka „drastično izmenila nabolje“ u poslednje tri godine zvanična Atina doživljava kao  kompliment.

Pohvale sprovedenim reformama koje ukazuju da je Grčka na putu oporavka podstrek su za vladu i premijera Antonisa Samarasa koji iduće nedelje putuje u Brisel.

Ministar finansija Janis Sturnaras kategorički tvrdi da program reformi dobro funkcioniše, da će Grčka uskoro stati na svoje noge i da 2014. neće biti novih mera štednje.

Da je kriza daleko od rešene, i da su pokazatelji rasta tek prvi signal optimizma, pokazuju juče saopšteni podaci da je nezaposlenost u junu dostigla 27,9 procenata, što potvrđuje da tržište rada nastavlja da već šestu godinu tone u duboku recesiju.

Grčka nezaposlenost, dvostruko veća od proseka EU, sada je na najvišem nivou od 2006.

Barozove pohvale su zato mala uteha za naciju koja je podnela najveći teret reformi, za hiljade koji su ostale bez posla, za one koji će se naći na listama za prinudni odmor.

Učitelji i profesori ponovo petodnevnim generalnim štrajkom pokušavaju da upozore da je sistem obrazovanja doveden u pitanje masovnim otpuštanjem nastavnog osoblja i činjenicom da su škole ostala bez 16.000 predavača. 

Na udaru su i zaposleni u vojnoj industriji čije otpuštanje trojka eksperata MMF-a, Evropske komisije i Evropske centralne banke (ECB) postavlja kao jedan od osnovnih zahteva čije će ispunjavanje tražiti kada ovih dana dođe u Atinu da proveri stanje na terenu pre nego što odobri novu tranšu kredita.

Član odbora ECB Luk Koen kaže da je jasno da grčki problem „još nije završena priča“ i da će verovatno biti potrebne dodatne intervencije, zavisno od razvoja situacije.

Sudeći po informacijama koje dolaze od kreditora, Atini će dodatna pomoć biti neophodna još jedan put, možda i dva puta. Govori se o sumi od 11 milijardi evra koja će biti potrebna u drugoj polovini 2014.

Koen, prema pisanju agencije Rojters, ističe da je grčka ekonomska baza vrlo skromna i da će trebati mnogo vremena i truda da se privreda pokrene.

Primera radi, sve više Grka sa severa zemlje odlazi u Bugarsku. Pored domaćih i stranih firmi koje su tamo prenele svoje poslove, i mnogi stanovnici mesta Drama na severoistoku su između nezaposlenosti u domovini  i plate od najmanje 800 evra u tuđini izabrali Bugarsku.

Statistika takođe pokazuje da je sve veći broj Grka spreman da na sebe digne ruku: u poslednje četiri godine broj samoubistava je porastao za 45 odsto.

No, iako očajni zbog situacije u kojoj su se našli, Grci još, u odnosu na ostale evropske nacije, spadaju u narode koji izlaz iz krize, umesto kroz samoubistvo, traže na drugi način.

Ekonomska kriza učinila je da Grci više nisu srećni kao nekada ali da se, sa obzirom na probleme s kojima se suočavaju, dobro drže. Na „listi sreće” UN između 156 zemalja Grci se nalaze na solidnom 70. mestu.