Европско задовољство, слаба утеха за Грке

Од нашег дописника

Атина – Оцену председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза изречену у Европском парламенту да се Грчка „драстично изменила набоље“ у последње три године званична Атина доживљава као  комплимент.

Похвале спроведеним реформама које указују да је Грчка на путу опоравка подстрек су за владу и премијера Антониса Самараса који идуће недеље путује у Брисел.

Министар финансија Јанис Стурнарас категорички тврди да програм реформи добро функционише, да ће Грчка ускоро стати на своје ноге и да 2014. неће бити нових мера штедње.

Да је криза далеко од решене, и да су показатељи раста тек први сигнал оптимизма, показују јуче саопштени подаци да је незапосленост у јуну достигла 27,9 процената, што потврђује да тржиште рада наставља да већ шесту годину тоне у дубоку рецесију.

Грчка незапосленост, двоструко већа од просека ЕУ, сада је на највишем нивоу од 2006.

Барозове похвале су зато мала утеха за нацију која је поднела највећи терет реформи, за хиљаде који су остале без посла, за оне који ће се наћи на листама за принудни одмор.

Учитељи и професори поново петодневним генералним штрајком покушавају да упозоре да је систем образовања доведен у питање масовним отпуштањем наставног особља и чињеницом да су школе остала без 16.000 предавача. 

На удару су и запослени у војној индустрији чије отпуштање тројка експерата ММФ-а, Европске комисије и Европске централне банке (ЕЦБ) поставља као један од основних захтева чије ће испуњавање тражити када ових дана дође у Атину да провери стање на терену пре него што одобри нову траншу кредита.

Члан одбора ЕЦБ Лук Коен каже да је јасно да грчки проблем „још није завршена прича“ и да ће вероватно бити потребне додатне интервенције, зависно од развоја ситуације.

Судећи по информацијама које долазе од кредитора, Атини ће додатна помоћ бити неопходна још један пут, можда и два пута. Говори се о суми од 11 милијарди евра која ће бити потребна у другој половини 2014.

Коен, према писању агенције Ројтерс, истиче да је грчка економска база врло скромна и да ће требати много времена и труда да се привреда покрене.

Примера ради, све више Грка са севера земље одлази у Бугарску. Поред домаћих и страних фирми које су тамо пренеле своје послове, и многи становници места Драма на североистоку су између незапослености у домовини  и плате од најмање 800 евра у туђини изабрали Бугарску.

Статистика такође показује да је све већи број Грка спреман да на себе дигне руку: у последње четири године број самоубистава је порастао за 45 одсто.

Но, иако очајни због ситуације у којој су се нашли, Грци још, у односу на остале европске нације, спадају у народе који излаз из кризе, уместо кроз самоубиство, траже на други начин.

Економска криза учинила је да Грци више нису срећни као некада али да се, са обзиром на проблеме с којима се суочавају, добро држе. На „листи среће” УН између 156 земаља Грци се налазе на солидном 70. месту.