Opraštanje od samofinansirajućeg gradonačelnika

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – „Da sam dobio na lutriji, odmah bih prestao da radim, a ovaj tajkun se poduhvatio najtežeg posla koji ovde postoji”, izjavio je u anketi „Njujork tajmsa” jedan građanin Njujorka, ocenjujući 12-godišnji učinak svog odlazećeg gradonačelnika Majkla Blumberga.

Blumbergu, jednom od najbogatijih Amerikanaca (27 milijardi dolara, osmi na „Forbsovoj” listi), treći mandat ističe tačno u ponoć 31. decembra. Dotle će se znati ko će ga naslediti, jer su izbori za prvog čoveka najvećeg američkog i najpoznatijeg planetarnog grada već u novembru.

Preliminarni, unutarpartijski izbori kandidata za novog „mera” održani su prošlog utorka. Među demokratama isprednjačio je jedan od Blumbergovih najvećih kritičara, Bil de Blazio, koji je javni advokat (zaštitnik građana), ali zbog toga što je dobio samo nešto preko 40 odsto glasova, što je uslov da se izbegne drugi krug, uslediće novo prebrojavanje.

U taboru republikanaca Džo Lota, zamenik Blumbergovog prethodnika Rudolfa Đulijanija i bivši šef njujorškog gradskog saobraćaja, svoj status izazivača potvrdio je ubedljivije. Ko god međutim da pobedi, biće u debeloj senci odlazećeg gradonačelnika.

Blumberg je naime bio netipičan političar i po američkim standardima. Obogatio se na Volstritu (pre nego što je 1981. osnovao svoju firmu radio je za investicionu banku Solomon braders), a danas je 88-postotni vlasnik „Blumberga L. P.”, globalne finansijske i medijske kompanije sa 15.000 zaposlenih i prometom od oko osam milijardi dolara.

Iako se pre bavljenja politikom deklarisao kao demokrata, za gradonačelnika Njujorka kandidovao se kao republikanac i na izborima u novembru 2001, dva meseca od terorističkog napada Al Kaide, tesno pobedio, kažu pre svega zahvaljujući svom tekućem računu iz koga je mogao da zahvata koliko god mu je trebalo.

Kad je sa nešto ubedljivijim rezultatom osvojio drugi mandat, napustio je i republikanski tabor, da bi treći, pošto je prethodno promenio statut grada da bi to bilo legalno, stekao kao nezavisni kandidat. Čak dva puta je, 2008. i 2012, razmišljao da se kandiduje za predsednika SAD, ali je prihvatio procene da su mu šanse za pobedu zanemarljive i odustao.

Kaže da u proteklih 12 godina nije imao ni dana godišnjeg odmora. O budućnosti se ne izjašnjava, ali je izvesno da se neće vratiti neposrednom vođenju svog biznisa. Najavio je međutim da će pokloniti najveći deo svog bogatstva i taj proces je već započeo.

Ima fondaciju koja godišnje za razne programe (javno zdravlje, inovacije u upravljanju, obrazovanje, umetnost, ekologija) daje nekoliko stotina miliona dolara. Između ostalog, dosad je za borbu protiv pušenja u inostranstvu odvojio 600 miliona, ali ne vidi sebe kao filantropa sa punim radnim vremenom.

Kod kuće je poznat i po krstaškom ratu koji vodi protiv moćnog lobija oružja: asocijaciju gradonačelnika koji su za strožu kontrolu prometa pištolja i pušaka finansira sam. A na pitanje da li, pošto mu nije ostvarena ambicija da uđe u Belu kuću, sebe vidi kao bliskog saradnika nekog predsednika, odgovara da bi bio „fascinantan šef diplomatije ili Pentagona”, dok bi posao ministra finansija prepustio nekom „pravom” ekonomisti. Pored predsedničke, neispunjena želja mu je i da kupi „Njujork tajms”.

Šta međutim „najveći plutokrata u plutokratskoj prestonici” ostavlja svom nasledniku? Iako do iseljenja iz dva veka starog Siti hola ima više od tri meseca, dugo opraštanje sa njim uveliko je u toku, a crta ispod njegove vladavine se uveliko podvlači.

Prvo što mediji tim povodom ističu jeste to da je bio jedan od najznačajnijih gradonačelnika u dugoj istoriji grada (imao je 107 prethodnika). Drugo, da Njujork, najveći američki grad i ako ne najveću, a ono najkomplikovaniju metropolu sveta, ostavlja uređenijim nego što ga je zatekao.

Najpre, finansije – budžet koji iznosi 70 milijardi dolara (skoro dva bruto nacionalna proizvoda Srbije) – bile su stabilne, što nije mali podvig. Sindikati istina potražuju čak osam milijardi dolara zato što nisu usklađivane plate 300.000 zaposlenih u svim gradskim službama, ali to je spor sa kojim će se nositi naslednik.

Ono što nije sporno jeste to da je Blumberg Njujorkom upravljao kao dobro organizovanom korporacijom. Pošto je kao političar bio „samofinansirajući”, ništa nije dugovao raznim interesnim grupama koje su sputavale njegove prethodnike, a sigurno će i naslednika.

Zbog toga je njegova administracija bila „meritokratska”: angažovao je ljude koji su, kao i on, svoj posao obavljali kompetentno i sa strašću. Dozvoljavao im je da eksperimentišu, ali im je učinak sve vreme precizno merio (što mu nije bilo teško jer je po obrazovanju inženjer).

Urbanistički, sa obala je uklonio propale fabrike i skladišta. Obnovio je i proširio gradske parkove. Pojedine četvrti je „rezonirao” – promenio im urbanističke standarde – pre svega da bi u uneo više reda u primetni građevinski haos Njujorka.

Zameraju mu međutim da je previše pažnje posvetio Menhetnu, njujorškom bleštećem središtu, i stanovanje tamo omogućio samo milionerima i svojim kolegama, milijarderima, dok su urbani profesionalci i umetnici morali da se odsele negde drugde.

Blumbergov savetnik Majkl Mos, profesor urbanizma na Njujorškom univerzitetu, ovu politiku je međutim objasnio argumentom da su „Njujorku potrebni bogataši, jer živi od toga što ih oporezuje”. „Od osam miliona Njujorčana, na Menhetnu ih živi samo 1,6 miliona, ostali su drugde – a mi smo to drugde učinili privlačnijim”, kaže profesor.

Pod Blumbergom Njujork je postao i mnogo bezbedniji, mada ne bez kontroverzi. Jedna od mera kojom je to postignuto bila je i nasumično zaustavljanje i pretresanje mladih u četvrtima sa Afroamerikancima i Hispanicima, zbog čega je gradonačelnik optuživan za rasizam. Ali kontraargument su brojevi: krađe automobila smanjene su za 73 odsto, provale za 41, razbojništva za 17, silovanja za 27, a ubistva za 35 odsto.

Primetan napredak je načinio i u školstvu: podigao je plate prosvetnim radnicima, zatvorio ruinirane škole, a u školski sistem uveo rangiranje.

Kritikuju ga da je favorizovao bogate – podaci govore da su nejednakosti u gradu za vreme njegovo mandata primetno porasle: prihodi u osam najbogatijih četvrti (Njujork je grad sa najviše milionera i milijardera) od 2002. su porasli za 55 odsto, dok je 1,7 miliona Njujorčana, dakle više od 20 odsto, ostalo ispod zvanične linije siromaštva) – ali to je fenomen koji se dogodio i u celoj Americi.

Iako sebe smatraju nezavisnim, Njujorčani su bez preteranog gunđanja primili neke od Blumbergovih mera koje su dobile i globalni publicitet, a koje su bile direktno mešanje u njihove živote, kao što je rigorozni režim pušenja u gradu, brojanje kalorija u restoranima, ograničavanje količina „soda” (zašećerenih gaziranih pića) koje su po njemu jedan od izazivača preterane gojaznosti Amerikanaca.

Ostaće upamćen i po oko 600 kilometara biciklističkih staza, ali uprkos svemu, odnos samih Njujorčana prema njemu je ambivalentan. U istraživanju „Njujork tajmsa”, 52 odsto njih je Blumbergovo upravljanje gradom ocenilo osrednjim ili lošim, dok 46 odsto smatra da je bilo izuzetno.

Na pitanje kako ga rangiraju u poređenju sa ostalim gradonačelnicima, 38 odsto ga je ocenilo kao prosečnog, a samo 21 odsto natprosečnim, a samo 15 odsto smatra da je jedan od najboljih.
Teško je svima ugoditi u gradu u kome se, kažu, govori 800 jezika.