Poperov tečaj i dramaturg u ostavci Nenad Prokić

Na jednoj konferenciji zemalja Južne Amerike, predstavnici regionalnih satelita Sjedinjenih Američkih Država napali su predstavnike Venecuele, optužujući ih za sve i svašta.

Predstavnici Venecuele su se predsedavajućem konferencije obratili rečima:

„Nemamo o čemu da razgovaramo sa ovim klovnovima. Ako želite raspravu na pomenute teme, sledeći put pozovite vlasnike cirkusa.”

Za razliku od ofanzivne Venecuele, Srbija je zemlja u žestokoj defanzivi, pa se, tako, ispostavlja kao normalno da misli Karla Popera slušamo u slobodnom tumačenju Nenada Prokića.

I dok se dramaturg u ostavci barem formalno drži citata velikog učitelja, stvar još i ima nekog smisla. Da ne pominjemo ljudsku sujetu kojoj prija saznanje kako je ideolog „otvorenog društva”, „u svom domu u Sariju pored Londona”, a koristeći poverljive dokumente, došao do zaključaka sličnih stavu koji je u tekstu „Ako je Princip bio skup, koliko je koštao Obilić”, bez pristupa tako „ekskluzivnoj” građi, iznela moja malenkost.

Princip, dakle, ni po Poperu, nije kriv za Prvi svetski rat.

Zanimljivo je kako se, kada odluče da budu iskreni, idejni kreatori ovoga u čemu živimo suštinski ne razlikuju od „polaznika moravske večernje istorijske škole”.

Ideolog Novog svetskog poretka Zbignjev Bžežinski, na primer, u knjizi „Velika šahovska ploča” otvoreno priznaje da su priče o ljudskim pravima i srodne teme od kojih žive armije kolonijalnih NVO klovnova obična šarena laža, a kako je je jedini cilj te šarade osvajanje teritorija i održavanje kontrole nad porobljenim stanovništvom.

Kada to kaže neko drugi – automatski postaje „ksenofob”, „fašista”, „nazadnjak”...

Kao što, međutim, javno priznanje Bžežinskog ne utiče na promenu prakse njegovih sledbenika, tako ni intimno poveravanje Karla Popera svom „mladom balkanskom prijatelju” neće uticati na revizionističko optuživanje Srbije za Prvi svetski rat. Gomile inostranih i domaćih klovnova nastaviće da igraju svoje tragikomične uloge, šireći bezočnu laž.

O Obiliću koji „nije postojao, ali je bio štetan”, o tome kako Princip, iako nije izazvao rat, jeste odgovoran za žrtve tog rata, i sličnim „metafizičkim” pitanjima kojima se bavi u nastavku svog reagovanja, tvorac antologijske sintagme „Srbija sa Srbima ili bez njih”, od Karla Popera, očigledno, nije čuo ništa, pa nema smisla da mu se odgovara.