Slučaj Eduarda Ajnštajna

Poznata francuska izdavačka kuća Flamarion je u Parizu upravo objavila roman „Slučaj Eduard Ajnštajn“ (Le cas Eduard Einstein), autora Lorena Seksika, zasnovan na istinitim činjenicama, koji oslikava tragičnu sudbinu mlađeg sina Srpkinje Mileve (devojačko: Marić) i velikog naučnika Alberta Ajnštajna.

Eduard je rođen 1910. u Cirihu. Kao i stariji brat Hans Albert, teško je podneo razvod roditelja 1914. Dok se nakon razvoda o deci brinula majka Mileva, otac Albert se oženio svojom duplom rođakom.

Sjajan muzičar, izuzetan od detinjstva, Eduard je već sa šest godina čitao Šekspira, kasnije Kanta, Šopenhauera, Platona a povrh svega se divio Frojdu i sanjao je da postane psihijatar. Briljantno započete studije je prekinuo zbog bolesti: šizofrenije. 

Od svoje 20. godine Eduard je proveo 35 godina u psihijatrijskom azilu Burgelci u Cirihu, gde ga je odvela majka. Skončao je 1965. kao bolnički baštovan, zaboravljen od svih, u 55. godini. Elektrošokovi i tzv. insulinski šokovi koji su se praktikovali u azilu su, kako se smatra, Eduardu više naudili nego pomogli. Otac je bolesnog sina posetio poslednji put 1933, kada je pred nacizmom emigrirao u SAD.

U potresnom romanu Seksik prepliće sudbine bolesnog sina, nemarnog oca i dramu majke Mileve. U pauzama nervnih napada Eduard opisuje boravak u bolnici i šok-tretmane kojima je bio izložen. Pisac ne teži da osudi, nego da razume nastalu dramu i razloge za neadekvatan odnos genija ka bolesnom detetu. Iako je Albert Ajnštajn poznavao Frojda, kome se Eduard neizmerno divio, nikada mu nije pomenuo bolest sina.

Seksik u romanu pominje i napuštanje, odmah nakon rođenja, ćerke Lizerl, prvog deteta Mileve i Alberta, iz vremena pre njihovog venčanja, i analizira uticaj tog čina na majku, koja je tešku istinu krila do kraja života.

Lik genijalnog Alberta Ajnštajna je poslednjih godina osvetljavan i s privatnog aspekta. Loren Seksik, lekar i pisac, objavio je 2008. njegovu biografiju (Galimar Folio). Roman „Poslednji dani Štefana Cvajga“ iz 2010. Seksiku je doneo priličan uspeh, prodat je u preko 50.000 primeraka, preveden je na 15 jezika i adaptiran je za izvođenje u pozorištu. 

Francuska štampa je Seksikov novi roman „Slučaj Eduarda Ajnštajna“ već okarakterisala kao posebno delo među novim izdanjima. Žiri najprestižnije francuske književne nagrade „Gonkur“ uvrstio ga je u svoj upravo objavljeni prvi izbor od 15 romana. Na ovaj roman se osvrnula čak i prva dama Francuske Valeri Trijevajler, u prilogu objavljenom u „Pari maču“. „Pri interpretiranju događaja, zamišljanju dijaloga i dočaravanju najintimnijih razmišljanja Seksik se maksimalno oslanja na istinu. Čitalac potpuno zaboravlja da je zapravo reč o fikciji. Autor se naizmenično uživljava u dušu oca, majke i sina, da bi izrazio čas mržnju, čas ljubav. Podseća nas takođe da se iza svakog genija vrlo često skriva ogromna patnja. To je i Ajnštajnov slučaj. Ali sve je relativno”, napisala je između ostalog Valeri Trijevajler.