Ćutimo, ali se čudimo ćutanju drugih

Kad su diskriminisani drugi – ćutimo.Kad se radi o nama – čudimo se ćutanju drugih. Ovo je moto projekta DAH Teatra i njegovih partnera: World Vision (Irska), kancelarija Tuzla i Sarajevo (BiH), Infoteka (Zenica, BiH) i Sigurna ženska kuća (Podgorica, Crna Gora).

Cilj projekta bilo je stvaranje regionalnog partnerstva organizacija civilnog društva koje će doprineti implementaciji zakona o rodnoj ravnopravnosti, politika i akcionih planova u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Projekat se sastojao iz radionica na temu rodne ravnopravnosti, fascilitacije, glasa građana i građanki, kao i umetničkih radionica koje je vodila Maja Vujović (DAH Teatar), ujedno i umetnička direktorka projekta i filma. U realizaciji projekta i radionica učestvovalo je više od 150 mladih iz Bosne i Hercegovine (Tuzlanski i Zeničko-dobojski kanton), Srbije (Beograd) i Crne Gore (područje Podgorice).

Ovim povodom, u petak 20. septembra u 20 časova u Domu omladine Beograda,planirana je i premijera dokumentarno-igrani filma „OsnaŽena”, nastao iz projekta „Osnaživanje mladih žena za praćenje vladinih politika u oblasti rodne ravnopravnosti”, čija je realizacija ostvarena uz podršku EU IPA 2012/13.

Film, u režiji Elmedina Bišića (1989), jednog od učesnika radionica na ovom projektu idobitnika nekoliko prvih nagrada na međunarodnim festivalima, govori o jednom individualnom i kolektivnom aktivističkom „putovanju” i artikulaciji zahteva za ravnopravnost žena i muškaraca, za prekid ćutanja o malim i velikim, ponekad kobnim nesporazumima.

Kao uvod u film biće organizovana i izložba „Ogledalo žene – odrazi stvarnostinjene” neformalne grupe „Drugarice i Drugovi” proistekle iz istog projekta.

– Već godinama, i sama umetnica,imam priliku da temama i načinom kojima se bavim u svom radu postavljam pitanja i tako direktno učestvujem u društvenim promenama, kako u svojoj sredini tako i globalno.Kada sam maštala o ovom projektu,kada sam razmišljala koja umetnička sredstva da koristim u radu s mladim ljudima čija profesija nije umetnost, odlučila sam da povežem teatar i film, jer između njih nalazim duboku vezu.Za mene je, u ovim okolnostima, osnovna veza bila da se najdubljii najličniji stavovi skoro uvek iskazuju neverbalno.Tome me je naučio teatar u kome sam već više od dvadeset godina. S druge strane, film govori kroz fotografiju, kadar, i vrlo često reči mu nisu potrebne – kaže Maja Vujović.

– Počinjali smo od teatarskih radionica gde su mladi ljudi bili u sigurnom okruženju i u kome su se bez mnogo priče sretali sa svojim mislima i stavovima, radeći fizičke i vokalne vežbe. Pokušala sam kroz teatarske tehnike da ih osvestim i osnažim na ličnom planu.Takav rad prirodno nas je doveo do raznih priča na temu osnaživanja – mogli smo da ih zapišemo, a onda kroz film uobličimo.U svakoj od partnerskih zemalja snimili smo po tri kratka filma i još jedan o samoj radionici, objasnila je umetnička direktorka ovog projekta.

– Kada radite s tako nadahnutim grupama, najmanje što možete da učinite kao neko ko vodi baš tu umetničku priču jeste da je apsolutno podržite i nađete mogućnost da se ona nastavi.U razgovoru s Venitom Popović iz World Vison-a, koja je bila velika potpora, vođa celog projekta,odgovorna za treninge i logistiku, našle smo način da se snimi još jedan dugi dokumentarno/igrani film u kome su učestvovali svi polaznici projekta.Rodio se film „OsnaŽena” u kome je kroz sve segmente (pisanje, igranje u njemu, snimanje, obrada, montaža, realizacija u celini) učestvovalo više od stotinak mladih – ukazala je Maja Vujović.