Ћутимо, али се чудимо ћутању других

Кад су дискриминисани други – ћутимо.Кад се ради о нама – чудимо се ћутању других. Ово је мото пројекта ДАХ Театра и његових партнера: World Vision (Ирска), канцеларија Тузла и Сарајево (БиХ), Инфотека (Зеница, БиХ) и Сигурна женска кућа (Подгорица, Црна Гора).

Циљ пројекта било је стварање регионалног партнерства организација цивилног друштва које ће допринети имплементацији закона о родној равноправности, политика и акционих планова у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Пројекат се састојао из радионица на тему родне равноправности, фасцилитације, гласа грађана и грађанки, као и уметничких радионица које је водила Маја Вујовић (ДАХ Театар), уједно и уметничка директорка пројекта и филма. У реализацији пројекта и радионица учествовало је више од 150 младих из Босне и Херцеговине (Тузлански и Зеничко-добојски кантон), Србије (Београд) и Црне Горе (подручје Подгорице).

Овим поводом, у петак 20. септембра у 20 часова у Дому омладине Београда,планирана је и премијера документарно-играни филма „ОснаЖена”, настао из пројекта „Оснаживање младих жена за праћење владиних политика у области родне равноправности”, чија је реализација остварена уз подршку ЕУ ИПА 2012/13.

Филм, у режији Елмедина Бишића (1989), једног од учесника радионица на овом пројекту идобитника неколико првих награда на међународним фестивалима, говори о једном индивидуалном и колективном активистичком „путовању” и артикулацији захтева за равноправност жена и мушкараца, за прекид ћутања о малим и великим, понекад кобним неспоразумима.

Као увод у филм биће организована и изложба „Огледало жене – одрази стварностињене” неформалне групе „Другарице и Другови” проистекле из истог пројекта.

– Већ годинама, и сама уметница,имам прилику да темама и начином којима се бавим у свом раду постављам питања и тако директно учествујем у друштвеним променама, како у својој средини тако и глобално.Када сам маштала о овом пројекту,када сам размишљала која уметничка средства да користим у раду с младим људима чија професија није уметност, одлучила сам да повежем театар и филм, јер између њих налазим дубоку везу.За мене је, у овим околностима, основна веза била да се најдубљии најличнији ставови скоро увек исказују невербално.Томе ме је научио театар у коме сам већ више од двадесет година. С друге стране, филм говори кроз фотографију, кадар, и врло често речи му нису потребне – каже Маја Вујовић.

– Почињали смо од театарских радионица где су млади људи били у сигурном окружењу и у коме су се без много приче сретали са својим мислима и ставовима, радећи физичке и вокалне вежбе. Покушала сам кроз театарске технике да их освестим и оснажим на личном плану.Такав рад природно нас је довео до разних прича на тему оснаживања – могли смо да их запишемо, а онда кроз филм уобличимо.У свакој од партнерских земаља снимили смо по три кратка филма и још један о самој радионици, објаснила је уметничка директорка овог пројекта.

– Када радите с тако надахнутим групама, најмање што можете да учините као неко ко води баш ту уметничку причу јесте да је апсолутно подржите и нађете могућност да се она настави.У разговору с Венитом Поповић из World Vison-а, која је била велика потпора, вођа целог пројекта,одговорна за тренинге и логистику, нашле смо начин да се сними још један дуги документарно/играни филм у коме су учествовали сви полазници пројекта.Родио се филм „ОснаЖена” у коме је кроз све сегменте (писање, играње у њему, снимање, обрада, монтажа, реализација у целини) учествовало више од стотинак младих – указала је Маја Вујовић.