Milan Martić osuđen na 35 godina

Milana Martića (52), nekadašnjeg lidera Srba u Hrvatskoj, Haški tribunal juče je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora od 35 godina. Bivši ministar unutrašnjih poslova i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine oslobođen je optužbi za istrebljenje, ali je proglašen krivim za progon, deportaciju, ubistva, pljačkanja i druga nečovečna dela protiv Hrvata i Muslimana u Kninskoj krajini i zapadnoj Bosni u periodu od 1991. do 1994. godine, kao i za raketne napade na Zagreb 2. i 3. maja 1995. godine.

Kako je u obrazloženju presude rekao predsedavajući sudija Bakone Moloto, Martić je osuđen kao član zajedničkog zločinačkog poduhvata, zajedno sa Slobodanom Miloševićem, Milanom Babićem, Ratkom Mladićem, Frenkijem Simatovićem.., čiji je cilj bio prisilno uklanjanje većeg dela hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovništva, sa približno jedne trećine teritorije Hrvatske i velikih delova Bosne i Hercegovine i to sa ciljem da ta područja postanu deo nove države pod srpskom dominacijom. Ali, on je kažnjen i zbog najmanje sedam civila koji su nastradali u Zagrebu, čije je granatiranje, po sopstvenom priznanju, lično naredio.

"To naređenje sam izdao ja lično kao odmazdu Franji Tuđmanu i njegovom stožeru za naređenje koje je on izdao da se izvrši agresija na zapadnu Slavoniju", rekao je medijima posle granatiranja.

U ranim jutarnjim satima 1. maja 1995. oružane snage Hrvatske započele su vojnu ofanzivu na Zapadnu Slavoniju, poznatu kao operacija "Bljesak", koja je okončana 4. maja 1995. tako što je RSK izgubila kontrolu nad zapadnom Slavonijom, a kao rezultat toga veliki deo srpskog stanovništva napustio je zapadnu Slavoniju.

Srpske snage su kao odgovor ujutru 2. maja 1995. bez upozorenja, iz Vojnića, sa oko 50 kilometara od Zagreba, ispalile nekoliko raketa tipa "orkan", koje su pogodile više lokacija u Zagrebu, uključujući Glavni trg, nekoliko ulica, jednu školu, selo Pleso blizu zagrebačkog aerodroma, kao i sam aerodrom.

U tim napadima poginulo je pet civila, a najmanje 160 osoba teško je ranjeno.

Sledećeg dana, 3. maja u podne, Zagreb se ponovo našao na udaru raketa. Pogođeno je Hrvatsko narodno kazalište na Trgu maršala Tita, dečija bolnica i još jedan trg. Dve osobe izgubile su život, a 54 je ranjeno.

Međutim, kako se juče čulo, postoji mnogo dokaza da je Milan Martić razmatrao napad na Zagreb i pre 2. maja 1995.

Kako je rekao sudija Moloti, već 1992. i 1993. Martić je razmišljao o napadu na Zagreb, kao odgovoru na hrvatske napade. U sudnici je citirana njegova izjava kada je kao ministar unutrašnjih poslova rekao: "Bilo bi bolje za Tuđmana i njegove bojovnike da nas ponovo ne diraju, jer bi nas to prinudilo da silovito krenemo prema Zagrebu i pretvorimo ga u Vukovar".

U obrazloženju presude sudija Moloti je naveo i da je u junu 1993., Martić obavestio Slobodana Miloševića da je raketni sistem "luna" premešten na Baniju i Kordun da bi se izveli mogući napadi na Zagreb, ako gradovi unutar RSK budu napadnuti.

Martićeva odbrana je tvrdila da su u Zagrebu gađani vojni ciljevi, kao što su ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo odbrane, zagrebački aerodrom i Predsednički dvori. Ali Veće je zaključilo da je s obzirom na to da se radi o raketama koje nisu navođene, prisustvo ili odsustvo vojnih ciljeva u Zagrebu irelevantno.

Advokati odbrane su tvrdili i da se radilo o zakonitoj odmazdi, ali sudije nisu prihvatile ovakav stav, jer je, između ostalog, grad gađan bez upozorenja.

Pri određivanju kazne kao "olakšavajuća okolnost ograničene težine" uzeta je činjenica da je njegova porodica proterana i raseljena nakon operacije "Oluja".

U završnoj reči, sredinom januara ove godine, tužioci su zatražili da Martiću bude izrečena kazna doživotnog zatvora, a odbrana da on bude oslobođen. Suđenje Martiću koje je počelo 13. decembra 2005., završeno je 16. novembra 2006. godine. Martić ima pravo da mu se u kaznu uračuna 1855 dana provedenih u pritvoru, a u roku od mesec dana ima pravo da uloži žalbu na presudu.

-----------------------------------------------------------

Policajac iz Šibenika

Milan Martić je rođen 18. novembra 1954. godine u selu Žagrović na području kninske opštine u Republici Hrvatskoj.

Završio je Višu školu unutrašnjih poslova u Zagrebu. Prvo je radio kao policajac u Šibeniku, a zatim kao niži policijski inspektor u Kninu. Vremenom je unapređen u načelnika stanice javne bezbednosti u Kninu.

Od 1991. godine do avgusta 1995. bio je na različitim položajima u Vladi Krajine, između ostalog, na položajima ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova, da bi početkom 1994. godine postao predsednik Republike Srpske Krajine.