Atomska bomba zamalo eksplodirala 1961. u SAD

LONDON – Iznad Severne Karoline 1961. godine zamalo je eksplodirala američka atomska bomba koja bi bila 260 puta jača nego bomba koja je uništila Hirošimu, navodi se u dokumentu sa koga je skinuta oznaka poverljivosti, piše „Gardijan”.

Britanski list tvrdi da dokument, koji je dobio novinar Erik Šloser u skladu sa zakonom o slobodi informisanja, predstavlja prvi konkretan dokaz da su SAD u januaru 1961. godine bile na ivici katastrofe.

Incident se dogodio kada su dve hidrogenske bombe Mark 39 slučajno bačene iznad Goldsboroa, u Severnoj Karolini, nakon što se bombader B-52 raspao u vazduhu.

Stalno su kružile spekulacije o tome koliko je bio ozbiljan incident, a američka vlada je uporno negirala da je njen nuklearni arsenal izložio riziku živote Amerikanaca zbog bezbednosnih propusta, piše list.

Ali u novom objavljenom dokumentu se navodi da se jedna od dve bombe ponašala na isti način kao nuklearno oružje u ratnim okolnostima - otvorio se njen padobran i pokrenuti su mehanizmi za aktiviranje. Kataklizmu je sprečio samo jedan prekidač niskog napona.

Radioaktivne čestice su mogle da se prošire na Vašington, Baltimor, Filadefiju, pa čak i Njujork, ugrožavajući živote miliona ljudi, navodi britanski „Gardijan”.

U dokumentu Parker Džons, inženjer u nacionalnim laboratorijama Sandija, koji je bio zadužen za mehaničku bezbednost nuklearnog oružja, zaključio je da je „jedan jednostavan prekidač niskog napona delio SAD od ogromne katastrofe”.

Džonsov izveštaj, naslovljen „Analiza Goldsboroa ili kako sam naučio da ne verujem hidrogenskoj bombi”, napisan je osam godina posle incidenta u kome je jedna hidrogenska bomba pala na polje blizu Faroa, u Severnoj Karolini, a druga na livadu.

On je zaključio da su tri od četiri bezbednosna mehanizma za sprečavanje slučajne detonacije zakazala.

Kada je bomba pala na zemlju, signal za ispaljivanje je poslat u nuklearnu srž eksplozivne naprave i katastrofu je sprečio samo poslednji, vrlo osetljivi prekidač.