Nismo više moneta za potkusurivanje

Dvadeset godina nakon što je suspendovana iz članstva Ujedinjenih nacija, Srbija se kandidovala za predsedavanje njenom Generalnom skupštinom i, na direktnom glasanju u kojem su učestvovale sve države sveta, bila izabrana na tu uglednu funkciju. Zbog čega je bilo važno da uđemo u ovu trku i da u njoj pobedimo?

Prvo, Generalna skupština UN je najvažnije međunarodno telo kojim može predsedavati jedna država naše veličine, dakle, najviša svetska pozornica teoretski dostupna Srbiji.

Drugo, od momenta suspenzije u UN, za našu zemlju je otpočeo tragičan period, tokom kojeg smo izgubili značajan deo onoga što smo, uz velike napore i žrtve, gradili od ustanovljenja moderne srpske države. Ovaj izbor je, međutim, dokazao da smo u međuvremenu povratili ugled u svetu i da moramo biti tretirani kao subjekat, a ne kao moneta za potkusurivanje u međunarodnim odnosima.

Demonstrirali smo kapacitet da preuzmemo odgovornost u rešavanju i onih problema koji prevazilaze granice našeg neposrednog susedstva.

Za istoriju će ostati zabeleženo da je Generalna skupština UN, pod srpskim predsedavanjem, usvojila prvi međunarodni sporazum o regulisanju trgovine oružjem („Arms Trade Treaty”), nakon 65 godina priznala Palestini status države i, u situaciji paralize Saveta bezbednosti, dva puta razmatrala stanje u Siriji, izražavajući savest čovečanstva po pitanju najveće humanitarne tragedije našeg vremena.

Srpskom predsedavanju odaje se priznanje i za uspostavljanje mehanizma interakcije UN i grupe najmoćnijih zemalja G20, u cilju unapređenja globalne ekonomske saradnje i predupređivanja novih finansijskih kriza. Na našu inicijativu izglasana je istorijska rezolucija „UN u globalnom ekonomskom upravljanju”, koja je definisala prve institucionalne veze između UN i G20.

Za vreme srpskog predsedavanja Generalnom skupštinom susreo sam se sa više od 50 šefova država i vlada i više od 100 ministara spoljnih poslova članica UN. To je bila dobra prilika da se afirmišu spoljnopolitički i ekonomski interesi Srbije.

Na službenim putovanjima u svim delovima sveta, kao i na sastancima s visokim poslovnim krugovima u Americi, predstavljali smo Srbiju kao atraktivnu investicionu destinaciju.

Revitalizacija Generalne skupštine, s ciljem da ona dodatno dobije na značaju i vidljivosti kroz efikasnije korišćenje svojih izvornih ovlašćenja iz Povelje UN, još je jedna od aktivnosti koja je prepoznata kao značajna od strane ogromne većine članstva.

Zastupali smo stanovište da u Generalnoj skupštini ne sme biti zabranjenih pitanja, a naš odabir tema naišao je na veliku podršku, što dokazuje činjenica da su države članice u raspravama učestvovale u dosada nezabeleženo visokom broju.

Ove godine smo prvi put u Generalnoj skupštini raspravljali o rastućoj socijalnoj nejednakosti, u saradnji sa Organizacijom američkih država. To je problem koji je u korenu mnogih napetosti i sukoba u svetu, o čemu sam imao prilike da detaljno razgovaram i sa papom Franjom.

Organizovali smo debatu o klimatskim promenama, uz podršku Univerziteta Kolumbija iz Njujorka. Inicirali smo diskusiju o socijalno odgovornom preduzetništvu, u partnerstvu s Izraelom. Zajedno s Afričkom unijom, održali smo konferenciju o razvoju i podršci Africi, koja je rezultirala istorijskom političkom deklaracijom, čime smo značajno zadužili narode ovog kontinenta.

U svetskoj javnosti najviše je odjeknula debata o međunarodnom krivičnom pravosuđu, na kojoj je učestvovao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Kao predsednik Generalne skupštine, smatrao sam da je legitimno postaviti sasvim jednostavno pitanje: kako je moguće da je Haški tribunal oslobođen svakog preispitivanja, čak i u situaciji kada ne uspe da identifikuje ni jednog jedinog krivca za etničko čišćenje 250.000 ljudi?

Ono što je izrečeno u toj debati, ali i zabeleženo u službenom dokumentu ove organizacije, sigurno će doprineti definisanju njegovog ukupnog nasleđa i dekonstrukciji crno-bele slike o balkanskim sukobima iz devedesetih godina prošlog veka.

Ogromno interesovanje država članica za učešće u debati, kao i ono što je tom prilikom iskazano, potvrdili su da je međunarodno krivično pravosuđe neophodno, ali istovremeno i manjkavo, te da je kritičko sagledavanje njegovog rada i te kako važno.

Na velikoj konferenciji UN pod nazivom „Kultura mira” pozvali smo kao ključnog govornika njegovu svetost patrijarha srpskog Irineja, koji je sa najviše svetske pozornice podelio univerzalne vrednosti naše pravoslavne baštine sa čitavim čovečanstvom.

U tematskoj debati o ulozi kulture u razvoju, našu umetnost predstavio je sadašnji ministar Ivan Tasovac. Inicirali smo i proglašenje međunarodnog dana sporta, uputivši poziv Novaku Đokoviću da se tom prilikom u ime svih sportista sveta obrati Generalnoj skupštini.

Organizovali smo i svečani koncert u Ujedinjenim nacijama na srpsku Novu godinu, gde je hor „Viva voks” izveo neke od najslavnijih pesama srpskog naroda, s ciljem da podsetimo svet na našu istoriju i žrtve koje smo podneli za svoju slobodu, ali i slobodu drugih nacija.

U vremenu u kome smo svedoci nastojanja da se relativizuju stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, i pokušaja da se na bizaran način protumači odgovornost za njegovo izbijanje, izvođenje „Marša na Drinu” u sali Generalne skupštine ostaće zabeleženo kao snažno podsećanje na čijoj su strani pravda i venci pobede.

Kao posebno značajnu stvar, istakao bih naše napore na izradi nove globalne razvojne strategije pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ta nova agenda biće zasnovana na konceptu održivog razvoja, za čiju je izradu Generalna skupština dobila mandat na međunarodnoj konferenciji „Rio + 20”.

Srpsko predsedavanje koordiniralo je sve aktivnosti u ovoj oblasti, osnovalo radnu grupu koja do 2014. godine treba da predloži nove globalne ciljeve održivog razvoja, ekspertsko telo koje će pregovarati modalitete finansiranja, kao i forum na nivou šefova država koji će imati zadatak da nadgleda njihovo sprovođenje.

Važno je istaći da će, od 2015. godine, najznačajniji deo razvojne, donatorske i projektne finansijske podrške biti dodeljivan u kontekstu ovog novog koncepta, tako da Srbija koja je direktno učestvovala u njegovom iniciranju ima priliku da to iskoristi na najbolji način.

Zato nameravam da se i dalje bavim ovom temom u saradnji s uglednim međunarodnim saradnicima, s ciljem da pomognemo Srbiji da u eri održivog razvoja optimalno upotrebi svoje ekonomske, energetske i ljudske potencijale.

Na kraju, usuđujem se da kažem da Srbija iz ovog mandata izlazi kao vidljivija i poštovanija zemlja na međunarodnoj pozornici, država sa dokazanim kapacitetom da doprinese pronalaženju odgovora za najsloženije globalne izazove, s kvalitetnim vezama i kontaktima s ogromnim brojem država, organizacija i uticajnih pojedinaca.

Pokazali smo da možemo da se bavimo svetskim temama na objektivan i neutralan način, pri tom koristeći priliku da afirmišemo i naše nacionalne interese. Smatram da bi bilo važno da ovaj stečeni kapital mudro iskoristimo.