Predsednik dao krv

Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležen je juče uličnim manifestacijama na centralnim gradskim trgovima u 200 mesta u Srbiji. Centralna manifestacija u Beogradu održana je na Trgu Republike, gde su Boris Tadić, predsednik Srbije i dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja dali krv. Boris Tadić je izjavio da se sprovođenjem humane akcije dobrovoljnog davanja krvi potvrđuju osnove jednog razvijenog društva, jer se spasava život i apelovao je na građane da učestvuju u takvim akcijama, posebno u letnjim mesecima.

Tadić je, uoči davanja krvi u transfuziološkom autobusu na beogradskom Trgu Republike, novinarima izjavio da se davanjem krvi čini dobro društvu, a i da on sam to čini svaka tri-četiri meseca.

U Crvenom krstu Srbije Tadić je prisustvovao i tradicionalnoj dodeli priznanja "Najhumanija sredina", koje se dodeljuje onim opštinskim organizacijama Crvenog krsta koje su motivisale više od pet odsto stanovništva da da krv, što je evropski prosek.

– Davanje krvi je human čin, koji odražava ideju solidarnosti i brige o drugom čoveku, a i to je ideja dobrovoljnosti.

A kad iz dobre volje nešto nastane onda je to i jako uspešno. Domen jednog društva može se meriti po više kriterijuma, a jedan od njih je koliko ljudi daje krv, a nadam se da će Srbija premostiti tih famoznih pet odsto stanovništva koje daje krv – naglasio je predsednik Srbije.

Priznanje "Najhumanija sredina" dobile su organizacije Crvenog krsta beogradskih opština Stari grad i Savski venac, gde je prošle godine krv dalo 14,4, odnosno 11,71 odsto stanovnika, Novi Sad sa šest odsto, Kanjiža – 5,5 odsto, Bački Petrovac – 5,43, Bač – 5,18 i Sremski Karlovci – 5,6 odsto.

Takođe, tom prilikom, dr Tomica Milosavljević je istakao da je akcija na Trgu Republike pokazala da je potreban samo mali podsticaj i podsećanje, jer zahvaljujući takvim akcijama u Srbiji se iz godine u godinu povećava broj davalaca krvi.

– Siguran sam da nećemo posustati u osnovnom strateškom planu da dobrovoljno davanje krvi postane prihvatljivo za najveći broj građana i da ni u jednom delu Srbije i ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi nikada tokom godine ne bude problem snabdevanja krvlju i lekovima koji se prave od krvi – istakao je Milosavljević.

On je naglasio da svako ko da krv zna da je učinio dobro delo i zna da će ona pomoći nekome kome je preko potrebna, a nekome će i spasiti život.

Moto ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi je "Učini najviše što možeš danas, daj krv!", a obeležava se u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

U Srbiji je na svakih 100 sekundi potreban jedan dobrovoljni davalac krvi da bi bile zadovoljene potrebe pacijenata koji boluju od raka, hemofilije, bubrega, kao i onih kojima je zbog hirurških intervencija ili povređivanja potrebna transfuzija.

Prema podacima Instituta za transfuziju krvi Srbije, da bi svi bolesnici kojima je krv potrebna mogli da budu optimalno zbrinuti neophodno je da četiri odsto stanovnika kontinuirano daje krv.

Ovaj procenat u Srbiji jeste manji, lani je iznosio 2,95 odsto, ali i taj procenat Srbiju svrstava u prvih 40 zemalja u svetu po procentu građana koji daju krv.

U zapadnim zemljama taj procenat je viši, od 4,5 odsto u Sloveniji do osam procenata u Danskoj, a u zemljama regiona on je često niži – u Rumuniji je 1,8 a u Albaniji 0,5 odsto.

Dan se obeležava u celom svetu na sličan način – reč je o uličnim manifestacijama u kojima učestvuju građani ali i predstavnici vlade i javne ličnosti, kako bi se javnosti što bolje skrenula pažnja na potrebu davanja krvi. Za Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi odabran je 14. jun, dan kada je rođen Karl Lajštajner, pronalazač osnovnih krvnih grupa.