Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Председник даo крв

Председник даo крв
Председник Србије Борис Тадић у трансфузиолошком аутобусу на београдском Тргу Републике дао крв (Фото Ј. Миловановић)

Светски дан добровољних давалаца крви обележен је јуче уличним манифестацијама на централним градским трговима у 200 места у Србији. Централна манифестација у Београду одржана је на Тргу Републике, где су Борис Тадић, председник Србије и др Томица Милосављевић, министар здравља дали крв. Борис Тадић је изјавио да се спровођењем хумане акције добровољног давања крви потврђују основе једног развијеног друштва, јер се спасава живот и апеловао је на грађане да учествују у таквим акцијама, посебно у летњим месецима.

Тадић је, уочи давања крви у трансфузиолошком аутобусу на београдском Тргу Републике, новинарима изјавио да се давањем крви чини добро друштву, а и да он сам то чини свака три-четири месеца.

У Црвеном крсту Србије Тадић је присуствовао и традиционалној додели признања "Најхуманија средина", које се додељује оним општинским организацијама Црвеног крста које су мотивисале више од пет одсто становништва да да крв, што је европски просек.

– Давање крви је хуман чин, који одражава идеју солидарности и бриге о другом човеку, а и то је идеја добровољности.

А кад из добре воље нешто настане онда је то и јако успешно. Домен једног друштва може се мерити по више критеријума, а један од њих је колико људи даје крв, а надам се да ће Србија премостити тих фамозних пет одсто становништва које даје крв – нагласио је председник Србије.

Признање "Најхуманија средина" добиле су организације Црвеног крста београдских општина Стари град и Савски венац, где је прошле године крв дало 14,4, односно 11,71 одсто становника, Нови Сад са шест одсто, Кањижа – 5,5 одсто, Бачки Петровац – 5,43, Бач – 5,18 и Сремски Карловци – 5,6 одсто.

Такође, том приликом, др Томица Милосављевић је истакао да је акција на Тргу Републике показала да је потребан само мали подстицај и подсећање, јер захваљујући таквим акцијама у Србији се из године у годину повећава број давалаца крви.

– Сигуран сам да нећемо посустати у основном стратешком плану да добровољно давање крви постане прихватљиво за највећи број грађана и да ни у једном делу Србије и ни у једној здравственој установи никада током године не буде проблем снабдевања крвљу и лековима који се праве од крви – истакао је Милосављевић.

Он је нагласио да свако ко да крв зна да је учинио добро дело и зна да ће она помоћи некоме коме је преко потребна, а некоме ће и спасити живот.

Мото овогодишњег обележавања Светског дана добровољних давалаца крви је "Учини највише што можеш данас, дај крв!", а обележава се у складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца.

У Србији је на сваких 100 секунди потребан један добровољни давалац крви да би биле задовољене потребе пацијената који болују од рака, хемофилије, бубрега, као и оних којима је због хируршких интервенција или повређивања потребна трансфузија.

Према подацима Института за трансфузију крви Србије, да би сви болесници којима је крв потребна могли да буду оптимално збринути неопходно је да четири одсто становника континуирано даје крв.

Овај проценат у Србији јесте мањи, лани је износио 2,95 одсто, али и тај проценат Србију сврстава у првих 40 земаља у свету по проценту грађана који дају крв.

У западним земљама тај проценат је виши, од 4,5 одсто у Словенији до осам процената у Данској, а у земљама региона он је често нижи – у Румунији је 1,8 а у Албанији 0,5 одсто.

Дан се обележава у целом свету на сличан начин – реч је о уличним манифестацијама у којима учествују грађани али и представници владе и јавне личности, како би се јавности што боље скренула пажња на потребу давања крви. За Светски дан добровољних давалаца крви одабран је 14. јун, дан када је рођен Карл Лајштајнер, проналазач основних крвних група.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.