Slikarska radionica kod Malog Miše

Zmajevo – Retki su domaćini u Srbiji koji su dočekali i ugostili toliko slikara i vajara kao što je to Zmajevčanin Miodrag Rudan. Njegova porodična kuća u ovom selu kod Vrbasa već osam godina, najmanje po sedam dana, stecište je i boravište umetnika s raznih strana – učesnika Likovne kolonije „Kod Malog Miše”, nazvane tako po nadimku ovog nesvakidašnjeg ljubitelja slikarstva i velikog prijatelja mnogih naših majstora kista i kičice. Od kada je utemeljeno ovo svojevrsno umetničko druženje, više od sedamdeset slikara i vajara dalo mu je svoj pečat, a domaćinu na uzdarje ostavili su po neko svoje delo.

Ovog puta, na koloniji, koja je počela prošlog utorka, a završava se sutra, učestvuje šest slikara, predvođenih Aleksandrom Lukovićem Lukijananom, dugogodišnjim profesorom Fakulteta likovne umetnosti u Beogradu. Zaokružuje devetu deceniju života, ali je još u punoj stvaralačkoj snazi. Po njegovoj preporuci, u domu Miodraga Rudana našli su se Aleksandar Bogdanović (Vršac), Velimir Mateić (Bačka Topola), Tibor Nađ (Novi Bečej), Slavko Ferland (Novi Sad) i Vladimir Stepanov (Ravno Selo). Stvaraju i žive zajedno kao velika umetnička porodica, uz sijaset pogodnosti koje im svojski i nadasve gostoljubivo priređuje domaćin.

– Mali Miša je dragocen za širenje likovne kulture, poseduje neviđen entuzijazam i iskreno se raduje dolasku svakog slikara u svoju kuću. Malo sam u svom veku sreo takvih zaljubljenika u slikarstvo među, što se kaže, običnim ljudima. U slikarskim krugovima njegovo ime se s poštovanjem izgovara i često se navodi kao primer nesebičnog mecene i velikog kolekcionara s istančanim ukusom – priča Aleksandar Luković Lukijan, navodeći da je do sada bio selektor više od 150 likovnih kolonija, ali da je ova u Zmajevu „nešto sasvim posebno”.

Miodrag Rudan je u svom dvorištu, upravo „za slikarsku bratiju”, podigao lepu građevinu, petougaonog oblika, sa tri apartmana, koju je nazvao „Panonska školjka”, opremio modernu kuhinju i prostranu trpezariju, a najavljuje da će do sledeće kolonije proširiti prostor za boravak i rad, izgraditi veliki atelje i galeriju za stalnu umetničku postavku. Kaže da na taj način udovoljava svojoj duši, da ga druženje sa slikarima oplemenjuje, pa – dodaje – pošto nema talenta za slikanje i vajanje, rešio je da kroz organizovanje kolonija da lični doprinos afirmaciji likovnog stvaralaštva.

– Naš domaćin maestralno dobro ume da stvori radnu i drugarsku atmosferu, kakva se samo poželeti može. Uslovi smeštaja su izvanredni, a o hrani da i ne govorim, pošto je Miša odista veliki kulinar i teško je odoleti domaćim specijalitetima koje svakodnevno priprema. To što on čini za slikarstvo zaista je plemenit i redak poduhvat – veli o Malom Miši slikar Tibor Nađ, uz opasku da je taj „dobri čovek, samo po nadimku mali, jer je njegova duša široka kao panonski atar, a srce veliko i uvek otvoreno, poput velike avlije pravog vojvođanskog domaćina”.

Aleksandar Bogdanović, slikar iz Vršca, primećuje da je za svakog umetnika „privilegija i čast da se nađe na ovakvom mestu i u ovakvom okruženju”, a za Vladimira Stepanova iz obližnjeg Ravnog Sela, dobitnika nekoliko značajnih nagrada i priznanja na susretima slikara amatera širom Srbije, „boravak u ovoj svojevrsnoj slikarskoj radionici je očaravajući”.

Dok traje Likovna kolonija „Kod Malog Miše” ovde svakodnevno dolaze gosti da vide šta to i kako slikari rade, da ih upoznaju, da uživaju u idiličnom ambijentu ovog ateljea pod vedrim nebom, u okruženju zelenila, cveća, svežine, u hladovini prostranog trema „Panonske školjke”. S tom namerom navratili su prekjuče i bračni parovi Jelenka i Miroslav Hrnjački, Zmajevčani poreklom, koji već godinama žive u Nemačkoj, i Dušica i Hans Taner iz Sent Galena u Švajcarskoj. Poneli su, za uspomenu, po jednu sliku, ali – rekoše nam – i pregršt lepih utisaka koje će, svakako, preneti i svojim brojnim prijateljima u inostranstvu.